Амбасадор БиХ у Норвешкој и Исланду у недјељу 23. маја, је био гост БХ Радија Малме, а чији програм се посредством wебрадиа слуша диљем свијета.

Након избјеглиштва у Њемачкој у тешким временима похађао је тамошње школе. Студиј Електротехнике уписује 1994. којег завршава у року. Одмах након, “баца” се у бизнис и отвара прву, другу па трећу фирму гдје се углавном бави ИТ техником и технологијом. То траје петнаестак година. У међувремену се жени и добија два сина, а паралелно са свим овим пословима докторирао је на економским наукама. Ово сматра веома компатибилном и потребном надоградњом на студије и техничке науке. Истиче да један инжињер то може учинити и потом успјешно радити менаџерске послове.

ПОВРАТАК У БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ

Након краћег размишљања, 2011. године враћа се у БиХ и сматра то врло добром одлуком. Зато позива и остале, посебно младе људе у дијаспори који имају сличних идеја и успјешних послова у иностранству, да добро размисле и врате се у своју домовину и покрену бизнис. Наравно, у оваквим калкулацијама требају увијек да буду економски независни, те да не траже од других помоћ или посао већ да имају свој бизнис.

– Ја им нудим властити примјер у томе. И без обзира на све проблеме који су понајвише театрални и присутни у медијима са лошим сликама и примјерима у нашој Босни, ипак има ту доста квалитете за сретан и угодан живот. Наш проблем и није толико идеолошке, па ни националне природе, већ у истрајности и организацији за све. Кад нас човјек гледа са стране види да смо ми способни људи, образовани, па и јако успјешни. Многи наши земљаци у дијаспори се на свој начин труде да покажу и докажу, и то свако у свом капацитету, истиче амбасадор Макаревић

ТРЕБА НАМ ВИШЕ ОПТИМИЗМА

За повратак у Босну имали сте одређени циљ, или?

– Имао сам два фокуса када сам се вратио у БиХ. Економија и дијаспора су најважније ствари. Када сагледате разне проблеме – од стварних до фабрикованих у нашој земљи и проникнете у њену срж, долазите до закључка да се понајвише ради о економском аспекту. Привреда и економија су витално питање и да људи имају веће плате и да је више запослених фокус би био ту, а и политичка ситуација би онда била другачија.

На моју дигресију, из властитог искуства радећи у Шведској, изнио сам мишљење да нам можда недостаје већа способност за тимски рад.

– Да, у праву сте, и ту имате бројне примјере успјешних појединаца, само да овдје споменем спорт и Едина Џеку. Док су врхунски играчи у својим клубовима, доласком у репрезентацију слика се драстично мијења. Ако се окренемо и у нашу даљу историју од Градашчевића, до онога шта се дешавало између два свјетска рата, увијек нисмо успијевали. Нисмо никако могли се формирати и играти као један тим, заједно.

ОДЛАЗАК У ДИПЛОМАТИЈЕ

Др Недим Макеревић раније је радио за владе Малезије, Њемачке и Босне и Херцеговине и био је амбасадор Босне и Херцеговине у Пакистану и Афганистану. Током свог четверогодишњег дипломатског мандата у Пакистану, Макаревић је добио престижну годишњу награду за најбољег дипломату, Исламабадову награду и награду изврсног директора за дипломатски успјех. Посебно се бавио успостављањем економских и других веза између БиХ и Пакистана, па је за вријеме његовог мандата извоз БиХ у Пакистан порастао, потписани су уговори о образовању, а изграђена је и пакистанско-босанска основна школа, која је добила име по првом предсједнику Предсједништва Републике Босне и Херцеговине, Алија Изетбеговић. Након тога Недим Макаревић је именован на позицији амбасадора Босне и Херцеговине у Краљевини Норвешкој и Исланду 2017. године. За себе каже да је велики љубитељ природе и за свакога ко воли спорт и природу, Норвешка је одличан избор. Доласком у Осло фокус је ставио на нашу дијаспору. Затекао је ту око 17.000 наших људи који су се добро интегрисали и показали своје способности и радиност. Ипак, лагодном животу у дипломатији није било мјеста.

Један сте од ријетких наших људи “из политике и дипломатије” који диже глас и тражи бољу организованост наше земље наспрам дијаспоре. И сами се питате шта ће се десити када ова старија генерација “оде”, да ли ће и тада људи интензивно долазити и слати новац у домовину.

– Ја ову ситуацију критикујем отворено и могу да кажем да има неког помака. Нажалост, због ситуације у земљи није реално тражити да се на нивоу државе нешто више направи у институционалном сегменту јер ту су присутне директне опструкције појединих субјеката. Пошто сам и сам био дијаспора и живио дуго година у Њемачкој, добро ми је позната ситуација са ове стране. Ипак, сада примјећујем да никада није било више активности од стране државе, него од 2018. до сада. Наши људи ће сада казати “па то је касно”, али боље икада него никада. Мало ми смета да на све гледамо некако скептично и тражимо “длаку у јајету”. И ми сами стално пласирамо негативну слику о себи (својој земљи) задржавајући се на ратном периоду, не схватајући колико је то деструктивно за оне који то све слушају и који нас мање познају, за странце.

БОЉЕ ОРГАНИЗОВАЊЕ, БОЉИ РЕЗУЛТАТИ

Ви настојите да замијените рад на хуманитарној помоћи коју Норвешка даје БиХ и желите се сада усмјерити на успостављање привредне сарадње и чвршћих економских веза?

– Њима хвала на досадашњој помоћи, али мислим да смо ми заслужили много више. Ми смо један огроман ресурс и партнер који је спреман на сваки вид сарадње. У почетку се требамо се усредсредити на наше успјешне људе који су изградили своје фирме вани. Њих не требамо пуно убјеђивати и објашњавати. Ми смо овдје у Норвешкој прво ујединили ове привреднике на једној платформи и потом позвали потенцијалне партнере из БиХ. То се десило у Ослу 2018. И након неколико дана преговарања, учињене су позитивне ствари, тако да смо исте године имали повећање робне размјене између Норвешке и БиХ за једну трећину. Овдје се ради у првом реду о робној размјени. Сада се фокусирамо на инвестиције.

Да би остварили прави напредак у БиХ, потребно је задржати наше људе у земљи па су тако наредни кораци усмјерени не на долазак наших ИТ инжињера и сличних високообразованих кадрова у Скандинавију, већ да они остају ту, у Босни, и раде за стране инвеститоре и фирме. Ако би се плате повећале на 3-4.000 КМ сигурно нико не би напуштао своју земљу.

ИМАТЕ ЛИ КОНКРЕТНЕ ПРИМЈЕРЕ КОЈЕ МОЖЕТЕ ИСТАЋИ?

– Недавно је 18 фирми у сарадњи са Бит Аллианце из БиХ и уз подршку Министратсва вањских послова и Министарства трговине Норвешке организирало један семинар у Ослу. Босанци су имали фантастичну презентацију за домаћине. А сви су остали запањени и конкретним питањем једног момка из Сарајева који ради и за Мицрософт, када се интересовао код Норвежана о условима инвестирања у њиховој земљи. Имамо потенцијала, имамо памети, само се требамо увезати.

ИЗНЕНАЂЕЊЕ У ПОТКРОВЉУ

Да би слушаоцима и читаоцима понудили неких мало пикантнијих ствари, упитао сам какво откриће се десило у поткровљу Амбасаде и то након десетине година кориштења ових просторија које је некада користила Југословенска дипломатска служба?

– Нико ми ништа није о томе говорио. Вршећи на неки начин инвентуру просторија наишао сам на једна запечаћена врата у поткровљу. Кад сам са колегом то отворио остао сам затечен. Била је то “шпијунска” соба са бројном опремом за прислушкивање. Овдје морам признати да је бивша наша некадашња заједничка земља била добро организована. Гледајући техничку опрему и кодове схватио сам да су они једнако скупљали податке и са Истока и са Запада. И још ако се дода да се ово догађало у једној доста либералној и пријатељској земљи Норвешкој, шта је тек све било на другим дестинацијама. Овдје је побијено 2.000 (од 4.500) логораша из бивше Југославије током Другог свјетског рата, који су радили у немогућим условима у поларном дијелу ове земље. А такођер након рата, Тито је Норвежанима у два наврата послао велику помоћ у храни када је глад харала овом земљом. Они то памте јер мало је било оних који су на такав начин реаговали и прискочили у помоћ. Ипак, домар и возач у Амбасади били су заправо људи који су прикупљали разне информације за југословенску обавјештајну службу.

ПРИБЛИЖИТИ СЕ ЉУДИМА МУЗИКОМ И КУЛТУРОМ

И да би употпунили слику о др. Недиму Макаревићу незаобилазно је питање његовог слободног времена. Од излазака у природу, вожњом бродицама по фјордовима, ипак остаје једно трајно интересовање, ма гдје се налазио. То је музика. Прецизније речено, пјевање и свирање на гитари.

Преузето: МојаБиХ