Када је прије неколико година угледни аустралски магазин АМЦН писао о Деннису Савићу, посветили су му осам страница и говорили су о младићу који од 14. године сања да произведе властити електрични мотоцикл.

Данас се о младом машинском инжињеру бх. коријена, рођеном у Аустралији, пишу друге приче. Иза себе има угледни бренд “Savic Motorcycles”.

Лични циљ

Савић има 28 година, а јасно је да су велики утјецај на његова интересирања имале Сарајлије – мајка Санела, грађевински инжињер, и отац Боро Савић, ИТ стручњак. Његови мотоцикли су свјетски, али се с правом може рећи да је све на босански погон због велике подршке породице.

У ексклузивном разговору за “Дневни аваз” говорио је о одрастању, родитељима, бизнису, утјецају родитеља Босанаца на његов развој, али и дједа Јусуфа…

Колико је породична позадина утјецала на то да се почнете бавити мотоциклима?

– Тешко је рећи шта је јаче, генетско наслијеђе или један лични циљ. Ако бих ишао појединачно по сваком члану породице и чиме су се професионално бавили, рекао бих – нико. Али, када се они сви споје, онда то већ има логике. Дјед се бавио електриком, мама статиком и динамиком, тата ИТ програмирањем, други дјед је био машинбравар, а, наравно, у свему је неизоставна одлична храна моје баке. Мислим да је тај породични микрокозам, који је био сачињен од добрих људи, креирао темеље за оно што данас радим.

Каква је у свему томе улога дједа Јусуфа?

– Мој дјед Јусуф Пилав био је врхунски електроинжињер и веома драга, топла особа.

Некада је радио за фирму “Валтер Перић”, а послије, као директор за развој и образовање, за “Електропривреду БиХ” (ЕПБиХ). Добио је неколико државних награда за развој и унапређење бх. електромреже и дистрибуције. Увијек је истраживао и доносио нове технологије у ЕПБиХ

Дјед Јусуф је дошао у Аустралију као пензионер 1996., послије рата у БиХ. Памтим да је увијек нешто поправљао у и око куће и увијек је био спреман да ми посвети довољно времена те да ми објасни и практично покаже шта и како ради.

Када сам уписао Машински факултет, мислим да је он био најпоноснији дјед на свијету. Увијек ме волио и штитио. С великим интересирањем је пратио сваки мој нови корак и развој мојих прототипа. Сјећам се када сам му рекао да наш прототип мотоцикла има 60 кW, што је више од 200 Нм, није могао да вјерује!

Посљедња фаза

Прије него што нас је напустио, дјед ми је дао свој златни сат који је добио од “Електропривреде БиХ” за његов велики допринос и заслужни рад. То је сат који данас носим.

У којој је фази развој Вашег мотоцикла, шта је до сада остварено?

– Тренутно је наша Ц-серија мотоцикла на продукционом нивоу, а то је посљедња фаза инжињерског пројектирања и дизајна. Сада интензивно радимо на завршним тестирањима и техничким прегледима за мотоцикле. Послије тога планирамо наредни степен производње и почетак масовније продукције и испоруке.

Велика страст

Како бисте представили свој посао, шта је оно што Вас гура напријед?

– Рад на електричним мотоциклима долази из моје велике страсти за том врстом производа. Мислим да ми је визуализација ове идеје или циља веома помогла да много лакше прођем кроз све препреке на свом путу.

Морам рећи да ми је помогло много добрих људи да кренем, од иницијалне идеје и без иницијалног буџета, да направим изузетно квалитетан тим, који је прошао кроз све фазе развоја нашег пројекта те да остваримо функционални производ.

За мене и за “Savic Motorcycle team” радити на пројекту који резултира у опипљиви производ је веома оплемењујуће и мотивирајуће.

Прва машина

Када сте се и како одлучили за позив у којем сте данас?

– Мислим да сам у 14. години одлучио да ћу се бавити развијањем и производњом властитог мотоцикла. У двадесетима сам купио први мотоцикл и довезао га кући. Нисам имао храбрости да то кажем мајци па сам рекао да га чувам за пријатеља. Послије три мјесеца сам признао. Мајка није била баш најсретнија. Тај мотоцикл је, уствари, био моја прва комплетна машина коју сам самостално раставио и саставио

Сајам у Сиднеју

Колико се електрични мотоцикли могу наметнути код традиционалних бајкера?

– Кад смо посљедњи пут излагали на Сајму мотоцикала у Сиднеју, много је људи дошло да виде Harley-Davidsonov  нови е-бике, али је већина искусних мотоциклиста дошла на наш штанд. Били су одушевљени снагом и техничким карактеристикама нашег модела Ц-Сериje – Cafe Racer e-bike.

Везе са Сарајевом

Рођени сте у Аустралији, говорите босански језик. Имате ли везу с БиХ?

– Моји родитељи су рођени у Сарајеву. Сада смо сви у Аустралији, али имамо родбину и јаке везе са Сарајевом. За то што знамо језик, мислим да је цијела породица заслужна, а посебно мајка. Трудила се да кроз игру упознам језик. Волио бих једног дана, када их будем имао, да научим своју дјецу босански. Желим да чујем своје дијете да зове мога оца: “Дједе, хајде мало да шутамо лопту.”

Преузето: avaz.ba

ФОТО: ИНСТАГРАМ