Пангеа је мрежа босанских студената и академика у Њемачкој. Ибрахим Спахић, суоснивач и други потпредсједник Пангеае за ДW говори о циљевима ове мреже и проблемима с којим се сусреће.
ДW: Који је основни циљ пангеа мреже?
Ибрахим Спахић: Визија и мисија пангеа | мреже која нас води и подстиче да радимо и умрежавамо дијаспору на њемачком говорном подручју је „Свијет живи од људи, који више раде него што је њихова дужност“ Ста то значи конкретно? Пангеа | мрежа жели да умрежи босанскохерцеговачку дијаспору на један нови начин. То конкретно значи да нудимо радионице / панел дискусије на одређене теме. Пангеа | мрежа жели да представља једну генерацију која има фокус на образовању, умрежавању и успјеху у каријери. Кроз менторски програм желимо студентима и младим професионалцима (Young Professionals) омогућити приступ нашим менторима који могу на различите начине помоћи и своје искуство подијелити. Пангеа | мрежа жели да гради сарадњу и комуникацију на политичком, економском и културном нивоу између Њемачке и Босине и Херцеговине. Конкретно то подразумијева сарадњу са државним институцијама као што је Министарство за људска права и избјеглице и Сектором за исељеништво у Босни и Херцеговине и сарадњу са дипломатско-конзуларним представништвима БиХ у Њемачком. Исто тако, сарадња се односи на економско повезивања, као што је сарадња са Вањскотрговинском комором БиХ (ВТК БиХ) те индустријским коморама у Њемачкој.
Који је циљ сарадње са БХ Футурес Фоундатион (БХФФ)?
БХФФ и пангеа | мрежа обавезују се да ће у духу заједничког рада и добре воље међусобно сурађивати и дјеловати у области ИТ-ја те развоја и промоције нових технологија, цјеложивотног учења, знања и искустава.
Горе наведено се односи на сљедеће дјелатности:
· Повезивање и склапање заједничких партнерстава са бх. организацијама у дијаспори, чији су циљеви и визија у складу са визијом БХФФ-а и Пангеа-е;
· Организацију догађаја за упознавање и повезивање бх. професионалаца у Аустрији, Њемачкој и Швицарској;
· Промоцију потенцијала за економски развој Босне и Херцеговине у дијаспори путем промотивних кампања, примјера успјешних компанија и индивидуалаца, пословних
форума;
· Организацију заједничких семинара, радионица, форума, едукативних садржаја, студијских путовања, размјена;
· Дијељење ментора за пренос знања;
· Промовисање важности менторства у Босни и Херцеговини и дијаспори;
· Посебну пажњу у циљу добре сарадње обје организације ће посветити томе да јачају сарадњу између Босне и Херцеговине и Њемачке;
· У циљу јачања те сарадње организације ће се залагати за размјену студената између двије наведене земље у што већем броју;
· Међусобно промовисање заједнички проведених активности на друштвеним мрежама и званичним страницама организација у циљу ширења идеје заједништва и добре сарадње;
Који су највећи проблеми с којим се пангеа | мрежа сусреће када је ријеч о дјеловању у БиХ (бирократија, политичке странке..)
На то питање нема црно-бијели одговор. Примарно за нас су релевантни ДКП-ови и амбасада БиХ у Берлину, јер је наш фокус дјеловање у дијаспори, у нашем случају њемачко говорно подручје, гдје са појединим ДКП-овима имамо изванредну сарадњу као сто је Генерални Конзулат у Минхен Генералном Конзулицом, г-ђом Рузмиром Тихић-Кадрић, гдје је већ одржана панел дискусија на тему „Трансфер знања – Како етаблират ефикасан менторинг“ гдје су учесници своја искуства подијелили и гдје су се професионалци и млади студенти повезали и размијенили мишљења. На другој страни, са појединим ДКП-овима немамо ни најосновнију комуникацију, иако смо се редовно јављали. Када је ријеч о БиХ и институцијама на државном нивоу, имамо изванредну сарадњу са Министарством за људска права и избјеглице, прије свега са Сектором за исељеништво, гдје осјетимо да постоји један нови приступ према дијаспори, који ми снажно подржавамо.
Да ли је БиХ заборавила своју дијаспору?
Када је ријеч о нашој визији сарадње БиХ и њене дијаспоре, желимо да етаблирамо један партнерски однос, гдје ћемо се између себе уважавати и респектирати. Исто тако ми заговарамо систематска, дугорочна и одржива рјешења на тему сарадње са дијаспором, гдје узимамо примјере најуспјешнијих дијаспора као сто су дијаспоре Ирске, Израела, Арменије или Грчке – ове државе су системски ријешиле питање сарадње са дијаспором, јер имају институционални оквир у смислу посебног Министарства или слично, и уз то, директно и индиректно улажу финацијска средства у однос са дијаспором. Оно, што људи на најодговорнијим позицијама у политичком систему у БиХ морају схватити, јесте, да без инвестиција у дијаспору, та иста дијаспору ће остати само неискориштен потенцијал.
