Одржавање веза са Босном и Херцеговином оних који су из ње отишли прије двадесет и нешто година или чак оних који су се ван ње родили велики је изазов, али се они труде да те везе не буду покидане. Тако у земљама у којима тренутно живе организују курсеве босанског језика, реализују активности кроз културна и спортска друштва, а млади се сами организују кроз студентске и омладинске организације.

Међутим, до сада је изостајао системски приступ организовању заједничких путовања и екскурзија за младе чланове и чланице бх. дијаспоре којима би они добили прилику за повезивање које прелази границе државе у којој сада живе, те размишљали заједно о начинима како могу помоћи и покренути ствари у домовини својих родитеља.

– Распусте сам проводио у Мостару, те сам на тај начин изградио пријатељства са људима моје генерације који живе у граду на Неретви. Управо захваљујући тим познанствима, остао сам везан за овај град премда сам рођен у Шведској. Када имате тај континуитет у животу, некако је лакше размишљати о цијелој идеји двоструког идентитета, о којем размишљају сви људи који воде поријекло из једне, а живе у другој земљи. И на крају, та двострукост је нешто на шта, у глобалном свијету, људи гледају позитивно. Богатство особе се, у том контексту, мјери искуством. Ту људи које зовемо дијаспором увијек предњаче, појаснио нам је Ирфан.

И док су путовања друге генерације дијаспоре најчешће везана за Сарајево и(ли) за мјесто из којег долазе њихови родитељи, едукацијска компонента често изостаје. Пренос искуства о стању у друштву, изазовима, али и традицији и локалним обичајима, овиси од интересовања родитеља или спремности рођака у БиХ да се посвете младим “гостима” на тај начин.

– Долазимо љети, ухватимо двије до три седмице. Дио проведемо у Сарајеву, дио идемо на море. Увијек испланирамо и неку додатну посјету, на Уну или у Мостар. Љети некако земља другачије дише, често под тим утиском одемо, а немамо прилику упознати Босну каква је изван туристичке сезоне, које најчешће дијелимо са свим другим туристима, каже Лејла.

Прича нас води до Аднана, туристичког водича, који је већ постао препознатљиво лице на Башчаршији. Аднан је покренуо туристички пројект “Мали амбасадори“, који покреће ђаке из основних школа у граду на Миљацки да се едуцирају и сазнају више о историји Сарајева. Сада жели направити корак даље и на другачији начин, а вођен сличним мотивима, покренути и младе који долазе из бх. дијаспоре.

– Од ове године смо одлучили понудити идеју да развијемо камп за младе из дијаспоре. Кроз туристичку агенцију Сарајево Инсајдер, у сарадњи са Business Excellence, осмислили смо програм који прелази границе комерцијалног, то је својеврсни пилот-пројект који показује да такав модел укључивања нове генерације може функционисати. То смо видјели и у другим земљама, имате низ примјера такве врсте мобилизације дијаспоре и нечега што је комбинација туризма и едукације. Од Тајвана преко Ирске до Израела успјешни програми сличне врсте окупљају хиљаде младих људи сваке године, поручује Аднан.

БХФунЕду Kамп ће ове године кроз четири смјене, од 13. јула до 10. аугуста, комбиновати класични планински туризам са едукацијама, спортским активностима и часовима о култури и историји кроз забаву и посјету познатим споменицима.

– База нам је Планински дом ПСД Пријатељи природе на Игману, а планирамо излете у Мостар, Благај, Сарајево, посјете средњовјековним градовима и тврђавама. Програм ће укључивати едукације о правилној употреби енглеског и босанског језика, сналажење у природи, игре без граница, курсеве фотографије и прављења филмова. Камп је осмишљен за учеснике од 12 до 16 година, а групе ће имати најмање 20 учесника у свакој смјени, каже Аднан.

Рад екипе окупљене око БХФунЕду Кампа није једини примјер укључивања бх. дијаспоре у развојне прилике за туризам у БиХ. Тако је у недавној анализи УСАИД Пројекта Диаспора Инвест истакнуто неколико интересантних модела проширења туристичке понуде широм земље, попут базена у Лопарама реализираног кроз компанију Оцтопус, покренуту улагањем бх. дијаспоре из Швајцарске.