У оквиру активности Министарства за људска права и избјеглице БиХ на унапређењу привредне сарадње са исељеништвом, укључујући и промоцију туризма, проведена је анкета међу припадницима исељеништва о улози и потенцијалима исељеништва за развој туризма у БиХ. Према резултатима анкете, национални паркови у БиХ завређују посебну пажњу исељеништва.Већина испитаника из исељеништва који су учествовали у анкети, одговорили су да већ користе туристичке услуге у БИХ. Преко 50% испитаника посјећује Националне паркове и историјске локације у БИХ. Када је у питању задовољство постојећом туристичком понудом највећи број испитаника из исељеништва задовољан је природним љепотама БИХ, јер БИХ посједује велике љепоте Националних паркова и нетакнуте природе. Национали паркови, заштићено подручије природе једног краја, које се својом јединственом флором и фауном, природним вриједностима или ријеткостима разликује од обичних природних цјелина.Национални паркови у Босни и Херцеговини су : Парк природе Хутово блато, Национални парк Сутјеска, Национани парк Козара, Национални парк Уна, Парк природе Блидиње.

Парк природе Хутово блато

На југу Херцеговине , са лијеве стране Неретве, налази се Хутово блато, јединствена субмедитеранска мочвара у Европи. Позната је од давнина као зелена оаза , са обиљем воде у којој је услове за живот  нашао велики број биљних и животињских врста. Хутово блато се сматра једним од највећих зимовалишта птица на подручју Европе. Територијално припада општинама Чапљина и Столац, А простире се на мочварном, равничарском, брдовитом терену, са надморском висином од 1 до 432 метра. Околна села смјештена на рубовима Парка и њихово становништво  годинама је живјело и живи уз блато и од блата . Живјели су од рибарења и лова на пернату дивљач, а од 1999 године лов је у цијелости забрањен.

Национални парк „Сутјеска“

Национални парк „Сутјеска“ је најстарији и највећи национални парк у Босни и Херцеговини који се од свог оснивања 1962 године бави туризмом. Обухвата подрчије Сутјеске са резерватом Перућица, дијелове планине Маглић, Волујак, Вучева и Зеленгоре. Административно сједиште Парка је Тјентиште, које се налази у близини сјеверног улаза у Парк. Цијело подручије Парка одликује разноликости пејзажа од питомих долина , густих шума , планинских пашњака до високих планинских масива. На Зеленгори се налзи осам глечерских језера. Ово подручије карактеришу дубоки кањони ријеке Сутјеске. У самом срцу Парка смјештен је строги приодни резерват Перућица, најочуванија и највећа прашума у Европи. На подручју Националног парка „Сутјеска“ налазе се и многобројни споменици старије и новије историје.

Национални парк Козара

Планина Козара се налази у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине. То је ниска, острвска планина смјештена између панонске низије на сјеверу, Динара на југу, те окружена ријекама Савом , Уном и Врбасом. Висина не прелази 1000 метара надморске висине. Централни дио планине Козаре проглешен је националним парком 1967. године. Средишњим дијелом Националног парка Козара доминира плато Мраковице. Козара је својеврсна ваздушна бања , пружа могућност бављења разним активностима као што су планинарење , бициклизам , спортско пењање и скијање.

Национални парк „Уна“

Национални парк „Уна“ простире се долином горњег тока ријеке Уне, као и долином ријеке Унац све до рјечице Крке на западу. Ово подручије представља јединствену природну цијелину у овом дијелу Европе, А посебно због положаја на три климатска подручја ,крашких облика и хидрографије , рељефних облика који су створили један од ријетких природних путева према Јадранском мору, велике разноликости биљних и животињских врста те присутности ендемских врста. Овај простор је и у културно историјском смислу подручје које обилује богатим наслијеђем археолошких налазишта и историјских споменика.

Парк природе Блидиње

 Парк природе Блидиње основан је 1995. године и смјештен је у средишњем дијелу високих планина Босне и Херцеговине . Простире се на простору три општине. Посушије , Томиславград и Јабланица. Средишњим дијелом парка доминира Дуго поље са Блидињским језером. Западну границу парка чини Вран планина , на југоистоку су ријека Неретва и планина Чврјница, а на сјевероистоку Дољанка. У геоморфолошком погледу могу се издвојити четири регије : планински масив Чврјница , планински масив Врана, горски хрбат западне Чабуље и удолина Дугог поља. Проглашење Парка природе Блидиње и изградња скијалишта допринијели су бржем развоју овог краја. Осим зимског туризма који привлачи највећи број туриста , становници овог краја све више пажње посвећују развоју љетног туризма.

Извор: https://www.visitmycountry.net/bosnia_herzegovina/bh/index.php/nacionalni-parkovi