Зијад Селимовић, предсједник УО Удружења привредника Живинице каже да је велики број инвеститора.

“То се у Живиницама и види, кад неко ко је прошо кроз Живнице прије четири, пет година, и није свраћао више, и прође сад поново, не може препознати Живинице. Гради се у Живиницама, нисам сигуран да је пандемија коронавируса утицала на смањење тога, чак ми се чини да су те инвестиције и повећане”, рекао је Селимовић.

Први корак у промјени пословног амбијента који је урадила градска администрација Живиница прије три године је био реформа јавне управе. Градоначелник признаје да то није било једноставно, али ефекти су видљиви, прије свега, у повећању прихода градског буџета за више од 12 милиона марака.

Самир Камењаковић, градоначелник Живиница каже да су жељели да буду ефикаснији, жељели су да администрацију прилагоде средини у којој се налазимо.

“С обзиром да је средина у којој се налазимо брза средина којој се морамо прилагодјвати, ми смо реформу урпаве урадили. Сматрам да свака локална заједница мора урадити реформу управе. Желим нагласити да је Агенција за државну службу Федерације БиХ прогласила Живнице прије три године, када смо урадили реформу управе, најбољом праксом у држави”, нагласио је Камењаковић, преноси БХРТ.

Та пракса подразумијева да привредници и потенцијални инвеститори имају све потребне информације о улагању на једном мјесту, у Центру за бизнис, гдје имају консултантске услуге, али, прије свега, ажурност администрације која захтјев ријеши за два сата, а грађевинске и урбанистичке сагласности за три дана.

Индира Џеко, из Центра за бизнис Живинице каже да, кад клијент дође припремљен, са свом унапријед припремљеном документацијом, и преда у шалтер салу, онда због хитности службеник који заприми такву врсту предмета не пушта кроз редовну процедуру него одмах тај предмет узноси у Центар за бизнис, у канцеларију у којој се рјешавају такви предмети.

“Предмет се одмах рјешава и одмах по рјешавању предмета ми потписујемо и странка може у року од два сата да додје и преузме тај доцумент”, истиже Џеко.

У индустријској зони Циљуге 2 тренуно послује око 15 домаћих и страних компанија које укупно запошљавају преко 1.600 радника. Најзначајније међу њима су тренутно двије аустријске и двије њемачке компаније које се баве производњом електроопреме и дијелова за аутомобилску индустрију.

Градска администрација тренутно преговара са још неколицином потенцијалних инвеститора из Њемачке, који желе отворити своје производне погоне у овој индустријској зони.

Градским властима није био циљ отворити што већи број фирми у пословним зонама већ су настојали привући инвеститоре с технолошки напреднијим производњама. Радници би били добро плаћени и имали могућност напредовања, а тиме и добили разлог да не исељавају у европске земље.

“Радна снага је јако важна, оно што је јако битно, уколико будемо имали компаније и уколико будемо бирали компаније које ће радити софистицираније производе, имат ћемо и веће приходе и с тиме имати могућност да људи имају већуу плату. Дакле, наш циљ је стварање средњег сталежа, а он се може створити само уколико имамо софистициране производње које ће имати већу маржу, већу зараду и на такав начин добити одговор да се повећа плата људима”, истиче Камењаковић.

Финансијски ефекти улагања у пословне зоне видљиви су и у пословним статистичким подацима – 420 фирми, које послују на подручју Живинице, прошле године оствариле су приход од 730 милиона, а вриједност извоза достигла је 117 милиона марака.

Извор: бхрт.ба