Овај Зеничанин докторирао је 2014. године, а од тада је запослен као истраживач-сарадник на Медицинском факултету РЦСИ Университy оф Медицине анд Хеалтх Сциенцес

Дамир Варешлија рођен је у Зеници, а с породицом је преселио у Ирску 2000. године. Завршио је студиј биохемије на Универзитету Trinity College Dublin, а докторирао 2014. године. Од тада је запослен као истраживач-сарадник на Медицинском факултету RCSI University of Medicine and Health Sciences. Ту се, међу осталим, бави молекуларном карактеризацијом метастазираним ћелијама код пацијената који имају рак дојке.

Ширење карцинома

Како истиче у разговору за Фену др. Варешлија, савремена медицина све је успјешнија у борби против тумора, захваљујући знању и технолошком напретку. Иако више жена (него икад прије) преживљава ту болест, ако се тумори почну ширити по тијелу (познат као “секундарни” или “метастатски” рак дојке) болест нажалост постаје неизљечива.

– Мада се секундарни рак дојке понекад може контролирати, не може се излијечити. Процјењује се да 15 до 30 посто пацијентица са секундарним раком дојке развија туморе у мозгу, с тим да је мозак уобичајено мјесто за ширење рака дојке, плућа и меланома, нагласио је.

Како је казао, то ширење рака на мозак може узроковати исцрпљујуће симптоме попут напада епилепсије, главобоље, повраћања и некоординисано кретање, што може озбиљно утицати на квалитету живота особе.

– Опције лијечења су ограничене јер мозак има јединствену баријеру, (познату као крвно-мождана баријера) која га штити од било чега штетног и спрјечава да многи циљани третмани и хемотерапија дођу до њега, додао је Варешлија.

Не тако давно, др. Варешлија је добио стипендију од хуманитарне организације Breast Cancer Now, у износу од више од 660.000 фунти, за петогодишње истраживање тог клиничког проблема.

Варешлија и његов тим из РЦСИ раде на идентифицирању и разумијевању различитих прекидача гена који помажу раку дојке да се прошири на мозак. Како је казао, учинит ће све што је у њиховој моћи да би унаприједили разумијевање о томе ‘који гени заваравају мозак да постане спреман домаћин одбјеглим ћелијама рака дојке’.

Истраживање у корони

– Та област није довољно клинички испитана. Драго нам је што ће бити реализирана посебна истраживања у потенцијални развој наших открића, у третмане у корист пацијената с метастатским раком дојке у мозгу, истакао је Дамир и додао да њихове студије желе схватити како рак дојке може престати реагирати на тренутне третмане и шта чини да се рак “врати” и прошири на друге дијелове тијела.

“Истражујемо како можемо манипулисати лошим генима како бисмо спријечили ширење и утврдили можемо ли идентифицирати било коју нову терапију засновану на аберантним генима.”

Прецизира да му је то трећа награда као главног истражитеља, у посљедње три године. Имао је, каже, довољно среће да слиједи своје истраживачке циљеве.

– Наравно није био идеалан старт за ту стипендију, због пандемије вируса короне. Ипак, наш рад није престао у 2020., али је био спорији и с много више рестрикција. Тешко је нормално истраживати у лабораторији са социјалном дистанцом, био је потребан ограничен приступ за особље лабораторија и рестриктиван рад у смјенама, објашњава Варешлија.

За епидемиолошку ситуацију у Ирској каже да је донедавно била релативно у реду, а сад, “због празника број позитивних на вирус корона је велики, налазимо се у још једном строгом закључавању”.

– То није добро за економију нити за ментално здравље људи, али је апсолутно потребно. Вакцина је неопходна. Вирус неће нестати сам од себе, стално се враћа и без вакцине нема повратка у нормалан живот. Надам се да ће се наша истраживачка заједница моћи фокусирати односно у потпуности вратити на рјешавање проблема рака, истиче он.

Дијаспора у Ирској

Доктор Варешлија прати и ситуацију на Балкану. Нада се да ће ускоро, са осталим члановима породице, моћи посјетити Босну и Херцеговину. За бх. дијаспору у Дублину каже да је минимална, а нису нити адекватно организирани. Има осјећај да ни држава нема неку јасну стратегију за дијаспору.

– Вјерујем да има доста људи који би могли допринијети развоју државе. Чак и ако немам пуно контаката с људима који живе у БиХ, имам фамилију и пријатеље Босанце и Балканце који су начин повезивања са мојим коријенима. Одушевљен сам и почаствован што сам награђен стипендијом, поготово кад могу да заступам једну генерацију људи поријеклом из Босне и Херцеговине, закључио је др. Варешлија.