Све већи одлазак наших људи из земље резултирао је већим приливом дознака из иностранства. Износ новчаних дознака које је слала наша дијаспора у прошлој години службено би требао увелике премашити 2,7 милијарди КМ, а рачунајући и оно што банке не забиљеже, вјероватно је двоструко већи.

Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) не располаже подацима из којих земаља БиХ прима највише новчаних дознака, јер још увијек нема званичне процјене дозначених средстава по земљама, али се може рећи да углавном долазе из земаља западне Европе, Скандинавије и Сјеверне Америке гдје је бх. дијаспора најприсутнија.

“Свакако да нови вал економске емиграције у посљедњим годинама доприноси новчаним дознакама према БиХ, с обзиром на то да они имају још увијек блиске социјалне везе с родбином у домовини. Уочава се значајнији пораст од 8 посто у 2017. години, а у посљедње двије године расту за око 2 посто. У релативном односу према БДП-у, дознаке посљедњих година износе око 8 посто БДП-а”, казали су за Клиx.ба из Централне банке.

Аднан Берберовић, суоснивач Рестарта, организације која промовише инвестиције и економску сарадњу с дијаспором, за Клиx.ба каже да тренд повећања дознака свакако има везе с повећањем наше дијаспоре и према прогнозама у 2019. тај износ ће бити 2,7 милијарди КМ.

“Већина дознака шаље се у БиХ углавном као помоћ породицама. Укупан износ је много већи рачунајући да се много новца предаје у готовини. Ми у Рестарту радимо на томе да охрабримо наше људе у дијаспори да их, осим што помажу породицу, подстакнемо на инвестирање средстава у мала и средња предузећа у БиХ. У посљедњих неколико година организација Рестарт је заинтересовала многе људе из дијаспоре који су покренули и данас воде успјешне фирме у БиХ”, казао је Берберовић.

Како покретање фирме носи ризик, захтјева почетна средства те захтјева доста одрицања, додаје он, иако данас за неке типове пословања велика инвестиција није неминовна, постоје и други начини који су етаблирани у свијету који смањује ризике.

“Један од таквих је и фонд за дијаспору о којем се дуго прича, али нико, колико ја знам, није га још увијек успјешно реализовао у БиХ. Сматрам да још увијек не постоји довољно повјерења и генерално неинформираности потенцијалих улагача у такав фонд и да су то неки од разлога зашто још није дошло до реализације. Мислим да би евентуално једна врста тзв. “equity crowdfundinga” могла бити алтернатива, јер би се могло радити с фокусом на мање пројекте. Како би се ово реализовало, мора постојати професионални тим који ће моћи направити квалитетну промоцију, а исто тако евентуално учествовати у менаЏменту и представљати улагаче како би осигурали транспарентност. Ако би се уложило 0,1 посто од дознака посланих у 2019. години имали бисмо средства од 2,7 милиона КМ за мање инвестиције које би много помогле већ постојећим малим и средњим предузећима у развојним пројектима и на тај начин подржати одржив пословни развој и осигурати радна мјеста у БиХ”, закључио је Берберовић.

Значај бх. дијаспоре за економију државе годинама је изучавао професор Вјекослав Домљан. Он за Клиx.ба каже како је штедња из домаћих извора била негативна од 1995. до 2016. год, а од тада позитивна, али не већа од 1,3 посто бруто домаћег производа. С друге стране, укупна (национална) штедња је позитивна од 1995. године, захваљујући девизним дознакама из иностранства, но не прелази 15-ак посто БДП-а, што је мизерно.

“По овоме се види колики је значај дознака из иностранства. Чак и с њима нема финансијске основе за значајније повећање актуелне стопе економског раста. Прилив средстава из иностранства по основу личних дознака у 2018. години износио је 2,7 милијарди КМ, од чега највише из Хрватске (28,0%), Србије (15,8%), Њемачке (10,5%), Аустрије (9,6%) и САД-а (8,6%), што укупно чини три четвртине прилива дознака. Ако су бх. дознаке по становнику три пута више од глобалног просјека, питање је шта се крије иза њих. Колико су то стварно дознаке, а колико доходак неформалне економије (посебно ако се има у виду одакле долазе), тек треба истражити. Највјероватније дознаке дијаспоре износе око четвртину дознака, пензије такођер четвртину, а половицу чини доходак неформалне економије”, казао је он.

Додаје да би се у хипотетичком случају прекида прилива дознака или успоравања њиховог прилива (примјер случај стављања БиХ на црну листу) стопа раста бх. економије стрмоглавила у зону негативних величина, тешко дестабилизирао “currency board” и отворило неформално девизно тржиште.

“БиХ од 1995. године има снажне дефиците текућег платног биланса који је све теже финансирати некредитним средствима, јер нема страних улагања. Кад би још извори ино дознака пресахли, ситуација би постала експлозивна”, закључио је професор Домљан.

 

Преузето: Клиx.ба