”Учимо? Ма, не – играмо се! ауторице Амеле Исановић, у издаваштву Босанске медијске групе, Тузла 2022, је приручник настао на основу изузетно богатог искуства ауторице као наставника, едукатора и родитеља, а с циљем да код дјеце развија позитиван став према учењу, да кроз игру унапређујемо говорне/језичке способности дјеце, те да код дјеце и родитеља, наставника, чланова породице развија сараднички однос и позитивно окружење.
Књига даје посебан печат на учење матерњег језика, али и развој когнитивних способности (критичког промишљања, упоређивања, закључивања) те на развој емоционалне интелигенције, односно свих оних способности неопходних за даље образовање и одрастање.
Књига разбија стереотипе да је игра резервисана само за дијете, те нуди 15 дидактичких игара које могу играти сви узрасти дјеце у школама, удружењима, мањим групама, школским или породичним окупљањима. Игре ће унаприједити знање о свијету који нас окружује а прилагођене су тако да се могу играти и у затвореном и у отвореном простору, на путовању, у аутомобилу…
Посебан додатак су илустрације које отклањају недоумице, олакшавају разумијевање и илуструју кључне ријечи сортиране у колонама на босанском, шведском и њемачком језику.
Оно што књигу/приручник чини потпуно савременим и прилагођеним учењу су и кодови за 15 дигиталних игара за мобител, таблет, рачунар кроз које дјеца активно понављају и утврђују научено у самој игри а чине то на њима најпривлачнији начин – дигиталним уређајима.
Књига је у Шведској и БиХ већ представљења и кроз промоције али и радионице с дјецом. На Едукацијско-рехабилитацијском факултету у Тузли је тестирана, одобрена и уврштена у литературу студентима овог факултета.
Ауторица Амела Исановић је професорица у средњим школама у Гетеборгу гдје предаје босански као страни језик, односно матерњи, дјеци која су поријеклом из БиХ. Завршила је Педагошку академију у Тузли, одсјек за Босански језик и књижевност (1996). 2011. године је завршила Филозофски факултет Тузла и стекла звање професорице босанскога језика и књижевности (дипломирала из области методике наставе с темом: Оцјењивање у настави књижевности).
У марту 2014. године стекла звање магистра завршивши ИИ циклус студија из области повијести босанскога језика. Мастер тема је био истраживачки рад о босаничним натписима и стећцима у околини Бијељине.
У току 25-годишњег радног искуства прошла је обуку за RWCT наставника, а одмах потом стекла и цертификат RWCT тренера (амерички систем интерактивних техника рада). Стечено знање и искуство преточила је у приручник Модели наставних припрема у настави језика с примјеном RWCT-a.
Од 2003.године активно се бави луткарством, прави лутке, луткарске представе, пише луткарске сценарије, те активно ради на промовирању луткарства као креативног приступа настави. Објавила је и три стручне књиге за наставнике, педагоге и терапеуте о примјени луткарства: Лутка мога дјетињства (Босанска ријеч Тузла) и Лутка у настави (БМГ, Тузла), те овај најновији приручник „Учимо? Ма, не играмо се! (2022). Осим стручне литературе, дјелује и на пољу књижевности гдје је добила неколико награда за своје приче које су уврштене у збирку прича о великанима бх. историје, збирку Памти стопе.
У Тузли и БиХ активно је радила на оспособљавању одгајатеља и учитеља на примјени лутке у настави и ван насатави. Одржала је десетке радионица и семинара на кантоналном, федералном и европском нивоу, као и десетине семинара за наставнике у БиХ, Србији, Хрватској и Шведској.
Врло запажена предавања имала је и у регији, нарочито у Санџаку, гдје је дала свој доприносу унапрјеђењу и промоцији наставе босанског језика, те примјени лутке у настави.
Као предсједница Удружења наставника и професора босанског, српског и хрватског језика Тузланског кантона осмислила је и покренула пројект Дан матерњењег језика који су убрзо прихватиле све школе и који је прерастао у традицију.