На обиљежавању Дана државности Босне и Херцеговине 2021. у Ослу, посебно признање и захвалница за вишегодишњи ангажман додијељена је Миралему Бећировићу, међу пријатељима и сарадницима познатијем под надимком Бели.
ТРЕБИЊАЦ У НОРВЕШКОЈ
Додјела ове захвалнице је фактички скромно признање за вишегодишњи ангажман човјека без којег је немогуће замислити било какву манифестацију у Ослу, али и у многим градовима диљем Норвешке! И то не само као организатора, већ и учесника, углавном у културном дијелу манифестација који са својом хармоником даје и посебан обол тим манифестацијама. Када се каже његов надимак Бели, ту је одмах и асоцијација на његову неизбјежну хармонику.
Признање за Миралема Бећировића/ Фахро Коњхоџић
Као и већина од двадесетак хиљада Босанаца и Херцеговаца колико их се налази у Норвешкој, и Миралем је морао напустити родно Требиње због бруталне агресије на домовину!
– Тако, у јесен ‘93. долазим у мјесто Åлесунд и одмах се укључујем у организацију различитих активности и приредби. Оснивам босанскохерцеговачко мјешовити хор са 40-ак чланова, са јако пуно наступа у норвешкој регији Мøре ог Ромсдал. Посебно смо приређивали концерте подршке за заустављање рата у БиХ, а потом различите хуманитарне акције. Током ‘94. године смо уприличили велики концерт сјећања на Олимпијске игре у Сарајеву ‘84, прича Миралем о првим годинама живота у Норвешкој, хладној земљи, у коју је доспио из родног Требиња.
Ове бројне активности нису прошле незапажено, па је ‘94. године добио велику награду као најактивнија особа у области културе у регији Мøре ог Ромсдал. Тада је постао члан и “Маннскорет Довре” (Мушког хора Довре), једног од најпознатијих хорова у регији, гдје је био активан 15 година, све до пресељења у Осло 2008 године. Овоме ваља додати и то да је био и један од оних активиста који је радио на успостављању Исламске заједнице Бошњака и био први повјереник ове иституције, активни члан и вишегодишњи члан Главног одбора.
Скромно признање за вишегодишњи ангажман Бећировића/ Фахро Коњхоџић
А током 2008. дешава се преокрет, пресељење у главни град Краљевине Норвешке, у Осло. Добар дио тих активности је наставио и у новој средини. У два наврата је обављао функцију предсједника Савеза удружења грађана БиХ у Норвешкој. На тој функцији је организатор скоро свих манифестација везаних за обиљежавање Дана државности, Дана независности, сјећања на Сребреницу и различитих концерата.
– Посебно бих издвојио обиљежавање 20. годишњице геноцида у Сребреници. На том јубиларном обиљежавању су присуствовала два премијера: Ерна Солберг из Норвешке и Денис Звиздић из БиХ. На овој манифестацији су назочили и многи министри из владе Норвешке. То је једна од манифестација на чију организацију сам посебно поносан, прича Миралем.
ИСКРЕ
Тада је први пут од стране премијерке Краљевине Норвешке, госпође Ерне Солберг изговорена ријеч “геноцид”, у њеном обраћању присутнима у њеном одређивању према збивањима у Сребреници средином јула 1995. године.
– Друга манифестација коју морам издвојити је и обиљежавање 20. годишњице доласка бх. прогнаника у Норвешку. Посебно сам поносан на ове двије манифестације, јер смо успјели ангажовати многе наше који живе и раде у Норвешкој, чији је допринос у организацији ових манифестација немјерљив, додао је.
Вокална група “Искре”/ Фахро Коњхоџић
У прилично динамичној биографији посебно мјесто заузима његов ангажман на формирању и вођењу одјела Института севдаха у Норвешкој. Након оснивања Института севдаха у Норвешкој 2006. године, уз подршку и помоћ оснивача те институције рахметли Омера Побрића, он постаје предсједник ове институције 2008. године. И ништа мање занимљиво: ова организација, речени Институт севдаха постоји и ради и данас, као једини у свијету, држећи успомену на истинског заљубљеника и ствараоца севдаха Омера Побрића.
– Да, и данас смо активни. До сада смо направили више наступа диљем Норвешке. У једном моменту смо били активни у десет норвешких регија. И данас је актуелно дјеловање Института кроз наступе вокалне групе “Искре”. Ја сам изузетно поносан на своје “дијете”, ако могу тако сликовито рећи, на вокалну групу “Искре”, које дјелују као својеврсни наставак рада Института севдаха. Идуће године обиљежавамо десет година рада и постојања, казао је Бећировић.
Иако је већ у пензији, ангажман овог истинског креатора активности није завршен! У посљедње вријеме посебно се ангажује на окупљању групе омладине и њиховом активирању у раду и организацији младих у Савезу удружења. Тај ангажман већ даје прве резултате.
Такођер, нађе се времена и за оно што би се рекло, за своју душу. Запјева се, помало и засвира, тек да се разбије носталгија. Уз неизбјежни севдах, као неминовно обиљежје, на репертоару је и далматинска, боље речено, клапска музика.
Бећировић: Изузетно сам поносан на своје “дијете”/ Фахро Коњхоџић
ПОВЕЗНИЦА
– Да, клапско пјевање је моја стара љубав. Био сам активан у групи “Нава” у Дубровнику, прије рата. И данас је то једна врста повезнице са оним дијелом сретног живота прије ових страшних догађања агресије на Босну и Херцеговину, што је обиљежило наше животе, истиче он.
На концу овог разговора, Миралем ће посебно истаћи како је сретно ожењен, у браку скоро 40 година, има двоје дјеце и четворо унучади.
– А за све што сам постигао, могу и морам захвалити и својој супрузи која ме подржава и има разумијевања за мој ангажман, закључио је Миралем Бећировић.
Преузето: МојаБиХ
