Коњиц – туристички потенцијали

Коњиц је град и центар истоимене општине, смјештен у средишњем дијелу Босне и Херцеговине, те на сјеверу Херцеговачко-неретванског кантона. Природно-географски Коњиц припада подручју Планинске (планинске) Херцеговине. Коњиц је управо тамо гдје би требао бити, у срцу Босне и Херцеговине, довољно близу југа, сјевера, истока и запада! Општина Коњиц је територијално једна од највећих општина у Босни и Херцеговини.

Потенцијал опћине Коњиц лежи у великом шумском и пољопривредном земљишту, развијеној намјенској индустрији, хидролошком потенцијалу и све заступљенијем туризму.

Коњиц карактеризирају бројни туристички потенцијали, међу којима су центар туристичке понуде Борачко и Јабланичко језеро, долина ријеке Неретве, планине Прењ, Бјелашница и Височица, као и бројне културно-историјске атракције. Између осталог, Стари мост у градској језгри Коњица симбол је овог града и шире херцеговачке регије.

Планина Прењ најљепша је и најатрактивнија планина у БИХ. Смјештен је у срцу динарних планина у сјеверном дијелу Херцеговине. Прењ лежи у луку, са сјеверозапада, ријеке Неретве од Главатичева код Коњица до Бијелог Поља код Мостара; са југоисточне стране је омеђен планинским масивима Вележа (1969м), Црвња (1921м) и Височица (1964м). Окружуј га природна и вјештачка језера: Борачко, Јабланичко, Грабовичко, Салаковац, као и ријеке Неретва, Љута, Неретвица, Бијела и Дрежанка. У подножју планине се налазе три града: Коњиц, Јабланица и Мостар. Планина Прењ спада у високе планине БИХ. Њен највиши врх је Зелена Глава – 2155м. Врхови Прења су интересантни и привлачни за планинаре који уживају у чарима ове нетакнуте природе.

Лукомир  је подбјелашничко село, највисочије насеље у Босни и Херцеговини са 1472 мнв. Село је сачувало свој етно-изглед, посјећено бројним туристима ради своје аутентичности и природе која га окружује. До овог села се може доћи из правца Сарајева, а такођер и из правца Коњица. Ово село припада опћини Коњиц. Сваком ко се успне на мало узвишење поврх задњих кућа у селу, застане дах пред величнственим погледом на дугачки гребен Височице чији се руб стрмо обрушава у готово 1000 м дубоки кланац којим протиче Ракитница. Лукомир је познат по својој традиционалној одјећи, а жене и данас носе плетене одјевне предмете какви су се носили и прије неколико стољећа.

Борачко језеро налази се на сјевероисточној страни планине Прењ, на надморској висини од 405 м. Облика је елипсе, дугачко 786, широко 502 и дубине до 14 метара. Спада у једно од најљепших природних језера у БиХ. У њега утјече Борачки поток, а отиче рјечица Шиштица која прави водопад висок преко 30 метара. Околицу красе густи комплекси четинарске и листопадне шуме. У језеру има шарана, поточне и језерске пастрмке, калифорнијеске, ријечних ракова, по којима је Борачко језеро и познато. Борачко језеро је пријатно за купање, одмор и рекреацију, припреме спортских екипа, а богато је разноврсном рибом, што представља прави рај за риболовце. Омиљено излетиште и одмаралиште домаћих и страних туриста, од Коњица удаљено 20 км асфалтним путем.

Јабланичко језеро је вјештачко акумулационо језеро. Простире се од Коњица до Јабланице. Привлачи купаче и риболовце, а погодно је и за спортове на води. Површина језера износи 13 км2 , с највећом дубином 70м. Својом љепотом привукао је многе туристе, а од давнина познато је као викенд-одмаралиште туристима са свих страна свијета. Јабланичко језеро је настало 1953. године, изградњом лучне бране на Неретви, 5 км узводно од Јабланице.Висина бране је 80 метара и језеро се протеже узводно до Коњица. Максимална дужина му је око 30 км. Површина језера је 1440 ха, а запремина око 290 хмł при максимално

испуњености водом. Највећа дубина је 80 метара а осцилације водостаја су и до 25 метара.Језеро је богато разносврном рибом, попут: Пастрмке, Главатице, Стругача, Шарана, Бијелог клијена, Пијурице, Бабушке.

Неретва је брза, пјенушава, зелена и бистра ријека, која у кањону узводно од Коњица адреналином напуњеним рафтерима пружа непоновљив доживљај. Посљедних десет година рафтинг на Неретви доживио је наглу експанзију. Организирано је и неколико натјецања у оквиру Првенства БиХ, али је горњи ток Неретве ипак првенствено врхунски туристички ужитак. Од Главатичева до Коњица вози се најинтересантнија рафтинг тура на Неретви са неколико дивљих дијелова и спада у најатрактвније ријеке у Европи. Дужина стазе је око 23 км и пловидба траје око 5 сати са прелијепим кањоном и водопадима, који се виде приликом спуштања. Током пловидбе Неретвом рафтери могу да уживају у одмору и љепотама Малог и Великог кањона, уз нетакнуту природу и призоре који нису видљиви са пута, као и у четири адреналинска брзака, који су поредани тако да је сваки наредни екстремнији од предходног. За оне који траже више адреналина право вријеме за рафтинг су април и мај са високим водостајом Неретве.

Више од 3000 стећака на подручју опћине Коњиц свједоче о богатој културно-историјској баштини средњег вијека. Недалеко од центра Коњица налази се „најпознатија тајна бивше СФР Југославије“, Титов бункер, који је због свог значаја 2011. године проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине. Препознатљив коњички бренд је дрворезбарство, које је због свог значаја и препознатљивости уврштено на УНЕСЦО-ву листу свјетске баштине. Упис Коњичког дубореза на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслијеђа од изузетног је значаја за Босну и Херцеговину, те као такав подстиче даље активности на очувању богатог нематеријалног културног наслијеђа наше земље и показује снажну опредијељеност за имплементацију УНЕСЦО-а из 2003. године. Конвенција о заштити нематеријалне културне баштине.

Извор: https://www.konjic.ba/ba/opcina-konjic/turizam.html 

https://konjictourism.ba/en/home/