У оквиру активности Министарства за људска права и избјеглице БиХ на унапређењу привредне сарадње са исељеништвом, укључујући и промоцију туризма, проведена је анкета међу припадницима исељеништва о улози и потенцијалима исељеништва за развој туризма у БиХ. Већина испитаника из исељеништва који су учествовали у анкети, одговорили су да већ користе туристичке услуге у БиХ попут обиласка туристичких дестинација и обилазак споменика свјетске баштине у БИХ.

Од 1972. године када је усвојена Конвенција за заштиту свјетске културе и природне баштине  до данас је на УНЕСКО Листу свјетске баштине  уписано укупно 936 добара (725 културних, 183 природних и 28 мјешовитих). У складу са овом конвенцијом, уписана добра представљају дио свјетске баштине са изузетном вриједношћу. Уписана добра из Босне и Херцеговине на УНЕСКО листи свјетске баштине су: мост Мехмед паше Соколовића у Вишеградуи  подручије Старог моста старог града Мостара. Поред тога, на тентативној листи добара се налази још девет добара из БиХ. Номинације за Листу свјетске баштине се не разматрају уколико се номиновано добро већ не налази на Тентативној листи државе.

Мост преко Дрине у Вишеграду представља ремек дјело мостоградње. Саграђен је у периоду од 1571. до 1577. године по наредби Мехмед-паше Соколовића. Изградња моста повјерена је Коџа Мимар Синану, једном од највећих архитеката свог времена. Јединственост вишеградског моста је у његовом облику – нагло савијена конструкција која се састоји  од дијела са једанаест лукова што премошћују Дрину и рампе са четири лука помоћу којих се мост под правим углом спаја са лијевом обалом. Изнад лукова, читавом дужином моста, протеже се у камену профилисан вијенац изнад кога је ограда моста. Изнад шестог стуба налази се са обје стране проширење. Са десне стране се налазе двије плоче са натписом.

Мост Мехмед-паше Соколовића је уписан на УНЕЦО Листу свјетске баштине  на сједници комитета за свјетску баштину одржаној од 23. јуна до 2. јула 2007. године на Новом Зеланду. Мост је на Листу свјетске културне баштине уписан под критеријумом: позициониран је на важној геостратешкој локацији, кроз историју свједочи о размјени културних утицаја између Балкана, Отоманског царства,  Медитерана,  између хришћанства и ислама. Истрајао је под различитим политичким и културним утицајима. Мост преко Дрине у Вишеграду представља једно од највеличанственијих дијела архитектуре отоманског периода.

Стари мост у Мостару, са једним лучним сводом ослоњен на приобалне стијене, изњедрио је контрафорну конструкцију разапету између обала ријеке Неретве. Свод је изузетне елеганције, елипсопидне форме, неуобичајен и нетипичан за објекте отоманске мостоградње. Синтеза аутохтоног материјала, поднебља и снаге његовог мјеста надахнули су градитеља моста мимара Хајрудина да моделира природу и испољи своју генијалност у умјећу одабира локације за његову градњу , конструктивно решење. Градња моста завршена је 1566., а одбрамбене куле – Тара (Херцегуша) и Халебија (Ћеловина) заокружују његову композицију. Цјеловитошћу у дизајну, конструкције и функције представља јединствен споменик свјетске баштине. Мост је артиљеријским погоцима срушен 1993. године. Под патронажом УНЕСКО-а формиран је тим стручњака за реконструкцију Старог моста. Обновљен је 2004. године и 17.7.2005. године уписан је на Листу свјетске баштине УНЕСКО-а.

На тентативној листи добара, које земља може номиновати у наредном периоду, се налази још девет добара из БиХ. Тентативна или привремена листа (листа потенцијалних добара) представља инвентар добара која се налазе на територији државе, а она их сматра погодним за упис на Листу свјетске баштине УНЕСКО-а.

Добра из БиХ која се тренутно налазе на Тентативној листи:

– Природно градитељска цјелина Јајца (10.3.2006)

– Сарајево – јединствени симбол универзалне мултикултуралности – трајно отворени град (1.9.1997)

– Стећци – средњевијековни надгробни споменици (18.4.2011)

– Историјско урбано подручје Почитељ (2.1.2007)

– Природно и урбано подручје Благај (11.12.2007)

– Природно и историјско подручје Блидиње (11.12.2007)

– Природно и историјско подручје Столац (11.12.2007)

– Пећина Вјетреница (22.11.2004).

– Прашума Перућица (2017)

– Јеврејско гробље у Сарајеву (2018)

 

Извор:  http://unescobih.mcp.gov.ba/spomenici/default.aspx?id=14230