На огромно задовољство организатора тематског састанка „Значај матерњег језика у дијаспори“, уприличеног 3. фебруара ове године, завидан број учесника присуствовао је истом, слушао предавања уважених предавача и дискутовао са њима.

Наиме, тематски састанак организован на иницијативу шест исељеничких организација, окупљених око концепта Диаспора Онлине Цхецк-Ин (и-платформе из Швицарске, пангеа мреже из Њемачке, БХ Роотс-а из Аустрије, Одбора бх. учитеља из Данске, Културног друштва Бошњака ”Препород” из Сплита и Савеза босанскохерцеговачких удружења који такођер дјелују у Данској), те уз неизоставну подршку Министарства за људска права и избјеглице БиХ, из Сектора за исељеништво, угостио је преко стотину учесника, како из саме Босне и Херцеговине тако и из свих дијелова свијета, што је итекако премашило очекивања и организатора, али и говорника овог пионирског онлине догађаја.

На самом почетку овог двосатног евента, учесницима су се обратили господин Кемо Сарач, помоћник министра наведеног Министарства, као и господин Никола Бурић, извршни директор и-платформе који су истакли значај онлине окупљања представника босанскохерцеговачке дијаспоре.

„Иако нас тренутне околности, проузроковане пандемијом коронавируса, увелико ограничавају, заиста нисмо жељели сједити скрштених руку и препустити се самој ситуацији. Напротив, све наведене организације, заједно са Министарством, редовно су учествовале на мјесечним дружењима која смо назвали ‘Диаспора Онлине Цхецк-Ин’, у склопу којих је и изникла идеја за организовањем овог тематског састанка. Свјесни важности очувања матерњег језика у земљама пријема, проблематика овог првог тематског састанка наметнула се сасвим логично“, поручио је, између осталог, господин Сарач.

Кључна улога родитеља

Централни дио предавања припао је уваженој др. Дини Мехмедбеговић – Смитх, која се дуги низ година бави истраживањем матерњег језика. Борба за очувањем матерњег језика, истиче Мехмедбеговић – Смитх одвија се и у бројним, много развијенијим заједницама, од босанскохерцеговачке. Но, наглашава и важност правилног именовања језика, те додаје да се матерњи језик треба упоредо називати и очињи језик, те на тај начин превазилазити маргинализација очеве улоге у одгоју дјетета.

Своја истраживања Мехмедбеговић – Смитх, у највећој мјери, спроводила је у Великој Британији. Истражујући, спознала је да је бројним особама употреба матерњег језика, између осталог, посебно значајна зарад квалитетног одржавања односа са породицом у Босни и Херцеговини, затим зарад очувања идентитета, али и разумијевања културе поријекла. Међутим, према мишљењу испитаних родитеља, који су према њеном мишљењу кључни за ову проблематику, за будући пословни успјех самог дјетета битнији је енглески језик, тврди Мехмедбеговић – Смитх. Занимљиво је да су за очување матерњег језика у земљама пријема једнако заслужне и оне особе које тек треба да се остваре у улози родитеља. Од њихових одлука овисит ће будући језички развој дјетета, али и дјететова осјећања у вези са овом проблематиком.

„Родитељи дјелују као законодавац у кући, они одлучују којим ће се језиком говорити у вријеме заједничких активности, али за своје одлуке сносе и велику одговорност. Такођер, поједини родитељи суочавају се са одређеним страхом сматрајући да се њихово дијете, честом употребом матерњег језика, неће добро снаћи у земљи пријема, што, у коначници, може негативно утјецати на свакодневну употребу матерњег/очињег језика“, додаје Мехмедбеговић – Смитх.

Очување матерњег језика увелико овиси и о допунским школама у којима се окупљају особе истог поријекла, учествују у заједничким активностима, те на дјецу преносе знања у вези са географијом, хисторијом, ликовном и музичком културом. На тим мјестима долази и до самог умрежавања бх. заједница у дијаспори, што је од пријеког значаја.

Такођер, према спроведеном истраживању, родитељима који пропагирају двојезичност, а која је итекако значајна за когнитивни развој дјетета, у великој мјери су од помоћи и медијски садржаји на матерњем језику.

Др. Мехмедбеговић – Смитх развила је приступ назван „Здрава језичка дијета“ који је општеприхваћен у бројним европским земљама, а детаљније о истом можете прочитати на њеној wеб страници.

Примјери из праксе

Господин Ведад Боберг Фазлић учесницима овог догађаја презентирао је резултате спроведеног упитника у Њемачкој, у вези са онлине учењем матерњег језика. Нагласивши да се не ради о научном истраживању, указао је на неколико сегмената која су чинила срж упитника.

Наиме, на питање изучавају ли дјеца у земљама пријема матерњи језик, преко 90% испитаника, тврди Фазлић, одговорило је одрично, али на питање би ли родитељи били заинтересирани да им дјеца, на онлине начин, изучавају матерњи језик, преко 90% испитаника, овај пут, одговорило је потврдно, те су додали да би њихово дијете, током радне седмице, било спремно издвојити један до два сата за ову врсту активности.

Према Фазлићевом мишљењу, за успјешну онлине наставу кључни су квалитет и флексибилност.

Наведено, интерно, истраживање спроведено је у периоду аугуст – септембар 2020. године.

Госпођа Сaмира Церибашић, предсједница Удружења Босанскохерцеговачке школе у Минхену судионицима овог догађаја говорила је о томе на који начин се, до сада, изучавао матерњи језик у овој држави, истакла је чињеницу да је наведено Удружење укључено у пројекат вишејезичности, те да се, путем њега, промовира босански језик у Минхену, док се госпођа Јасна Хасанбашић, предсједница Одбора босанскохерцеговачких учитеља у Данској, фокусирала на млађу генерацију родитеља босанскохерцеговачког поријекла.

„Родитељи су итекако подијељеног мишљења када је у питању изучавање матерњег језика у Данској. Иако се старије генерације, добрим дијелом, и даље служе матерњим језиком у свакодневном говору, млађе особе, поријеклом из Босне и Херцеговине, тој пракси приступају све рјеђе“, тврди Хасанбашић.

Истакла је и чињеницу да је, до 2019. године, у Данској постојало девет допунских школа у којима се изучавао матерњи/очињи језик, од којих су двије, нажалост, усљед недостатка заинтересираних, „угашене“.

На концу, прилику да се обрати учесницима добила је и уважена госпођа Азра Хоџић – Кадић, предавачица БХС језика на Универзитету у Бечу. Говорила је о пројекту „Откриј босански“, али и о проблематици уџбеника. Наиме, према њеним ријечима, дјеца којима је матерњи језик други или чак страни језик често наилазе на проблем усљед неприлагођености самих уџбеника.

Задовољни догађајем, организатори су обећали одржавање сличних догађаја и у будућности.

Снимак самог сусрета можете погледати путем Facebook странице пангеа мреже или на Youtube каналу пангеа мреже.