Представници Сектора за исељеништво Министарства за људска права и избјеглице угостили су Ханнах Сарајлић и Ламију Бркић практикантице бх. поријекла које кроз програм DiaWorks Summer Intership обављају љетну праксу у Босни и Херцеговини.

Ханнах Сарајлић је рођена у Шкотској, Велика Британија, а да се пријави на овај програм одлучила се јер сваке године долази у Босну и Херцеговину, тачније у Сарајево одакле су јој родитељи. Послије завршеног редовног студија  и два постдипломска студија привукла ју је на крају идеја да обави љетну праксу у Босни и Херцеговини, а живот ће одлучити шта даље. Ангажована је у фирми “БарДо” гдје помаже развој дигиталних комуникација и доприноси већој видљивости бренда.

Исту жељу је имала и Ламија Бркић, која се након пет година студија у Турској, вратила у домовину и праксу обавља у компанији “Сторсен”. Ламија је завршила смјер бизнис администрације на Анкара Универзитету и када је одлучивала гдје да настави своју каријеру, у Турској или негдје даље, видјела је позив за пријаве за програм DiaWorks Summer Intership и одлучила да се пријави и да у својој домовини користи стечена знања.

У разговору са представницима Министарства Ханнах и Ламија су изнијеле своја позитивна искуства, али и приједлоге за унапрјеђење овог програма.

“Програм нам је пружио могућност да проведемо вријеме у својој домовини, да се мало више међусобно упознамо и дружимо, али и да усавршимо свој матерњи језик. Иако сам рођена у Шкотској, говорим матерњи језик јер су моји родитељи увијек инсистирали да се у кући говори нашим језиком. Иако не говорим савршено босански то ми није ни на који начин била препрека да се пријавим за учешће на овом програму” – подијелила је Ханнах своје искуство, и нагласила да је једна од позитивних страна овог програма такођер што се могу пријавити сви млади бх. поријекла без обзира гдје су рођени.

Ламија сматра да су програми овакве врсте веома значајни и неопходни како би млади који бораве  у иностранству имали прилику да дају свој допринос развоју Босне и Херцеговине, да ли на начин као она, да се физички врате и своја знања користе у БиХ, или на начин да када проведу неко вријеме у БиХ и врате се у своје земље промовирају Босну и Херцеговину, остварују пословне контакте, преносе своје знање путем дигиталних технологија и слично.

Обје су се сложиле да је за њих веома позитивно искуство то што постоји институција која даје прилику младима и обзиром да доста људи сматра да је живот негдје изван Босне и Херцеговине пуно бољи и лакши, њихова порука је да би требали бити свјесни да је и живот у Босни и Херцеговини доста добар и да нигдје није тако лако као што то можда изгледа.