Добрун, једно од посљедњих вишеградских села према граничном прелазу за Мокру Гору и Србију. “Код двије срушене куће и ораха, скрените”, појашњава нам домаћин путем телефона. Пред нама се пружа велико имање породице Исић. На капији нас дочекује Фахрудин Исић, власник компаније “Природно Добрун”.

НОВИ ЖИВОТ

Након година живота у Шведској, вратио се у свој крај. Данас његови воћњаци и виногради красе Добрун и враћају наду да је обнова живота могућа. Но, прича о обнови заједнице није без изазова.

“Природно Добрун”/ УСАИД​

– Добрун је прије рата имао основну школу у коју су долазила дјеца из оближњих села. Данас у локалној подручној школи има петеро дјеце. Не можемо вратити заједницу каква је била прије, али можемо сачувати нешто. И због тога сам се вратио. Носим са собом искуство рата, априла 1992. године, тренутка када сам жену и сина послао за Македонију. Неколико мјесеци које сам провео бранећи своје село и своју кућу. Захваљујући пријатељима сам успио прећи границу, након чега сам се повезао са супругом Ермином. Македонци су нам издали пасоше и већ смо били у аутобусима за Шведску. Одједном, друга страна Европе, живот смо морали градити испочетка. Најважније је било да смо заједно, препричава нам своју причу Фахрудин.

Прије рата, Фахрудин је био УНИС-ов стипендиста на Машинском факултету. Но, у Шведској се морао окренути ситном подузетништву како би прехранио породицу. Почело је са пијацама и тезгама, да би онда отворио продавницу, а касније и пекару.

– Сваки нови посао сам учио испочетка. Имао сам неки добар однос према купцима и људи су ме прихватали, додаје Исић.

У Шведској је добио кћерку. Са супругом Ермином је размишљао о повратку од тренутка када су дошли горе, премда је живот у Шведској добар и заједница их је прихватила.

– Стали смо на ноге, купили смо кућу на Илиџу. То су били почеци. Хтјели смо дјеци пружити прилику да живе овдје. Касније су обоје отишли на медицину у Београд, а затим опет у Шведску, али њихова веза са Босном је остала. Кадира и Кенан су ми свакодневна подршка у развоју цијеле приче коју градимо овдје, прича Фахрудин.

Његов отац је успио извршио поврат имовине у Добруну. Прва велика улагања су кренула око 2005. године, док је Фахрудин живио на релацији Шведска-Сарајево-Добрун. Недавно је регистровао компанију “Природно Добрун”, која је као дијаспорска инвестиција, добила подршку УСАИД-овог пројекта “Диаспора Инвест” у набавци опреме и механизације.

– Идеја је увијек била да се вратимо овдје, само да креирамо услове. Није била економска рачуница, већ смо хтјели обновити ово, створити простор да се вратимо на дједовину. Није нам падало на памет да изгурамо сами, и да није било подршке и охрабрења УСАИД-а, ми не би ово даље радили. Био је хоби, а онда смо некако схватили да овдје имамо дужност да наставимо даље. Увијек све што произведемо можемо продати, прераду урадити са локалним партнерима. Али желимо развити нешто много више. Немогуће је замислити колико – кад имаш воду, ђубриво, машине можеш произвести. Остаје само воља за радом, напомиње Исић.

image

Подршку је пружио пројекат УСАИД-а “Диаспора Инвест”/ УСАИД​

– Повратничка популација живи од донација и подршке, те је често изазов доћи до радне снаге. Код нас увијек има посла, ко жели зарадити дневницу, увијек смо плаћали коректно. Од десет до петнаест људи је ангажовано на нашим активностима и вјерујем да смо доказали заједници да смо ту првенствено ради развоја једне добре приче која може донијети напредак, поручује он.

Његова дјеца, данас одрасли људи, Кенан и Кадира су обоје доктори, те раде у Шведској.

– Они мени помогну колико год треба. Воде посао, воде рачуна о квалитети, постепеном раду на путу ка нечему што ће бити препознатљиво, вриједно и трајно. Сада баш разговарамо о етикетама за сокове које желимо производити овдје. Но, није само то оно што ће “Природно Добрун” понудити. Овај локалитет је мјесто доласка великог броја туриста, углавном из Србије. Овдје имамо неколико објеката гдје се може преноћити, дјеца се увијек одушеве овим нашим лијепим коњем, посјетиоци увијек могу убрати себи воћа. Па онда пробају наше производе, прођу кроз виноград, један од ријетких на овој регији. Желимо омогућити и опције за рибаре, осмислити одмор који можете планирати на неколико дана, уз посјете граду Вишеграду и околини. Вјерујем да ће ово бити мјесто гдје ће људи долазити и које ће бити препознатљИво. То је мој сан и моја жеља, додаје наш домаћин.

Желимо развити нешто много више/ УСАИД​

Фахрудин вјерује да Босна и Херцеговина има шта да понуди новим генерацијама.

– Потребно је охрабрити младе да се врате. Требамо створити услове за дјецу која можда баш добро не дају језик – да имају опцију, да им је повољнији студиј овдје, да се програми прилагоде мало њима. Није све лоше овдје као што изгледа, постоје огромне могућности. Када одеш у Европи научиш се неком раду и дисциплину, имамо шта понудити овдје, али хиљаду је заврзлама које нису какве требају бити. Међутим, све се може пребродити, и ту смо и ми који смо прошли живот вани да укажемо гдје и како може боље. Обичан народ нема проблема. Ако ћемо живјети заједно морамо се договорити, пребродити изазове које имамо. И на локалном нивоу се неке ствари требају унаприједити како би ово био отворен простор. Само тако живот може да настави, закључује Фахрудин Исић.

УСАИД “Диаспора Инвест”