Вирус САРС-ЦоВ-2 који изазива пандемију КОВИД-19 још увијек је непознаница која је не само онемогућила нормалан живот, него је и мобилисала научнике да сазнају што више о за сад још непознатом противнику.

Ово је у разговору за Фену истакао генетичар и професор на Интернационалном Burch универзитету у Сарајеву проф. др. Дамир Марјановић те један од чланова Научног тијела Министарства здравства Кантона Сарајево.

Мисија тог Научног тијела, истиче Марјановић, јесте анализа тренутних научних достигнућа и тенденција у овој области, њихова примјена унутар знанствене и стручне заједнице КС, процјена и оптимизирање капацитета за укључивање научне заједнице КС у свјетске научне трендове везане за борбу против пандемије САРС-ЦОВ-2 вируса, а сходно упутствима Свјетске здравствене организације и свјетске научне заједнице.

Он појашњава да Научни савјет има за право давати научно-стручне сугестије Министарству за здравство, Влади Кантона Сарајево, Цивилном штабу Кантона Сарајево које би тренутне активности које се проводе у Кантону, а које су усмјерене ка успоравању ширења САРС-ЦОВ-2, оптимизирале сходно новим доступним научним спознајама. Такође, тај савјет ће пратити и систематизирати научне објаве у вези са истраживањима САРС-ЦОВ-2 и достављати их свим заинтерсованим странама у БиХ, и то с циљем одбацивања митова, панике, импровизација и заблуда у предвиђеним активностима, посебно у процесу епидемиолошких, интервентних и научних тестирања.

Говорећи о коронавирусу, Марјановић је коментарисао да ли он има специфичан генетички можда чак и територијани пут, према којем би неке земље биле више, а неке мање погођене.

Када је ријеч о његовом мутирању те могућности да постоји чак и специфичан његов потпис за поједине земље, он истиче да велики број лабораторија скоро свакога дана објављује нове резултате секвенцирања вирусног генома те онлине база података сада има већ више од 5.000 објављених секвенци.

“Са повећаним бројем анализа број САРС ЦоВ 2 генетичких кластера се повећава. За сада ти кластери примарно обухватају одређене регионе али указују и на повезивање појединих региона усљед миграција иницијалних пацијената. У овоме моменту је тешко говорити само о једном геному који би се као такав искључиво везао за поједине земље. Прије се може говорити о “генетичком типу вируса” који доминира у једном региону па и земљи. Но, сигуран сам да ће у наредним мјесецима ова генетичка стратификација, са повећаним бројем секвенцирања, бити све детаљнија па ће нам понудити вјероватно неке нове информације”, устврдио је Марјановић.

Говорећи о могућности да су евентуално појединци или чак читаве земље, регије отпорнији те о могућноти доласка до тога да су су неки генетички подложнији развоју тежег облика болести, он скреће пажњу да је ту већ ријеч о предиспонираности појединих популација на “бољи и адекватнији имуни одговор” на вирус.

“Већи број анализа доступних података је у току и постоје неке иницијалне хипотезе, али, колико је мени познато, још увјек немамо званичну научну потврду везану за такво нешто. За сада се мањи број обољелих и мањи број умрлих по појединим регионима повезује ипак са хетерогеном скупином социолошких, економских, здравствених а дјеломично и биолошких фактора и тешко је издвојити само један од њих као пресудан”, подвукао је професор Дамир Марјановић.

Коментаришући изјаве белгијских научника са Свеучилишта Гент који сматрају да генетске разлике објашњавају зашто су неке земље више погођене, он сматра да се ради о хипотези коју су белгијски научници изнијели везано за полиморфизам АЦЕ1 гена и корелацији фреквенција одређене алелне варијанте тог гена са бројем обољелих и умрлих.

“Интересантна хипотеза коју треба додатно испитати. Но, неке наше прелиминарне студије које се заснивају на задњим подацима везаним за диверзитет овог гена у бх. популацији, али и осталим земљама региона, још увијек нам нису дале статистички значајне резултате да би потврдиле ту хипотезу, посебно везано за просторе западног Балкана. Но, о томе ћемо озбиљније причати када ове анализе приведемо крају”, истакао је.

Он наглашава да је много потенцијалних фактора који се појављују у овој ерупцији података те да се ниједан у овоме моменту не смије у потпуности занемарити и одбацити, али нити фаворизовати и прогласити као спасоносни.

Марјановић сматра да на основу тренутно доступних података може се претпоставити да тренутне разлике на терену су у бити резултат комбинираног дјеловања више фактора: спремности здравственога система, правовремености увођења одређених мјера, менталног концепта популације који је увјетовао различит степен поштивања или непоштивања наметнутих мјера, насељености и транспортне повезаности анализираних региона, времена које је имала одређена земља да се припреми за пандемију а на основу података из сусједних региона.

“Али се не смију искључити ствари које су сада у фокусу истраживања попут утицаја системског БЦГ вакцинисања, доминантног соја вируса или пак генетичких специфичности. Наука не смије да жури и доноси пребрзе закључке, него треба да сагледа све потенцијалне опције (па чак и оне које ће се тек појавити) и тек након детаљних анализа донесе највјероватнији могући сценарио о ширењу овога феномена и различитим “ожиљцима” које је овај вирус оставио у различитим свјетским популацијама. За добре и најпрецизније закључке ипак треба времена, и што мање “ненаучног” притиска на научнике”, подвукао је Марјановић.

Када је ријеч о могућности да се и у Босни Херцеговини изолује вирус те чињеници да се и поред тога што ситуација говори да се у науку треба улагати, а не одузимати јој и оно мало средстава, Марјановић истиче да екипа научних ентузијаста управо ради на детерминацији генома вируса присутних у бх. популацији.

“Како рекох, то су ентузијасти који у овом моменту нису добили никакву конкретну подршку у том процесу. Надати се да ће се то десити те да ће и званичне институције стати иза таквих истраживања. Но чињеница да у првим редукцијама постојећих буџета највише се отима од науке не улијева превише оптимизма. Са или без те подршке научници једноставно морају даље наставити свој посао. И наставит ће га”, подвукао је он.

Говорећи о неким истраживањима која тврде да и генетика крвних група утиче те да су наводно особе с крвном групом А подложније зарази коронавирусом, док су они с крвном групом 0 најотпорнији на инфекцију, Марјановић наглашава да постоје одређене иницијалне студије, искључиво биостатистичкога модела, које указују да међу пацијентима доминирају пацијенти одређених крвних група.

“Колико ми је познато сличне студије су се проводиле и за САРС прије десетак година. Но, као и за много других хипотеза које се јављају у медијском и научном простору, требат ће још много научнога труда па да се оне и научно потврде или одбаце. Ипак, здрав разум и досадашњи резултати никако не сугеришу да су поједине крвне групе у потпуности заштићене (у овом случају се ради о 0) или насупрот ексклузивно подложне дјеловању овога вируса (у овом случају се ради о крвној групи А), већ само да у различитим групама пацијената су фреквентније једна од друге. И то је, за сада, све. А зашто је то тако, тек треба детаљно популацијски, генетички, биохемијски и молекуларно биолошки утврдити”, изкавио је.

Коментирајучи шта можемо очекивати у будућности, Марјановић каже да треба научити да је вирус ту и надати се да другог таласа, бар у овом обиму, неће бити.

“Чинити све да се избјегне његово тренутно и будуће неконтролирано ширење. Поштовати све препоруке које би нас могле заштити од овог животног облика. Улагати у научна истраживања, радити на вакцини и ефикасној терапији. И живјети даље”, наглашава на крају разговора за Фену професор генетике на Интернационалном Burch универзитету у Сарајеву Дамир Марјановић.

Преузето: Клиx.ба