Вокал швицарског бенда “Шума човјек”, члан Управног одбора и-платформе, доцент на факултету, бивши политичар и шта све не…

Ивица Петрушић, рођен у селу Гуча Гора у близини Травника, управо мјесту свог поријекла дугује дио данашњег успјеха. Иако је особа која својим каријерним достигнућима итекако импресионира, као један од својих највећих успјеха истиче свој музички ангажман. У споменутом селу се, тврди господин Петрушић, одувијек пјевало те ће управо на том мјесту и развити љубав према тону, мелодији и музичкој хармонији.

– Уз пјесму једеш, уз пјесму се дружиш. У Гучој Гори смо свакодневно били окружени шаргијама, гитарама, хармоником те ће музика временом за мене постати значајна колико и хљеб. Чак ми је и бака говорила: “Бог те боље чује док пјеваш него док причаш”, кроз смијех нам објашњава Ивица, те истиче да је, у одређеном животном тренутку музика ипак морала постати споредна. Али, насрећу накратко…

Деведесетих година, као босанскохерцеговачка избјеглица, стиже у Швицарску у којој ће, захваљујући свом омладинском ангажману, културном дјеловању и раду у архитектонском бироу покуцати на врата политике. Сметале су му, тврди, предрасуде према избјеглицама поријеклом из бивше Југославије због чега оснива политички покрет “Secondos Plus”. Овим потезом желио је, првобитно, доказати да “нису све избјеглице исте”, ни не слутећи колики ће успјех постићи оснивањем покрета.

Борећи се против све јаче деснице, за кратко вријеме у чак осам швицарских кантона споменути покрет добија значајан број присталица. Ова чињеница омогућила је Петрушићу да првобитно постане дијелом Градског, а затим и Кантоналног парламента. Улазак у Национални парламент замало је изостао. Но, стечена популарност учинила је да Ивица постане “трн у оку” бројних, па чак, и љевичарских политичара што ће, након десетогодишњег ангажмана, резултирати повлачењем из саме политике.

Но, све ово није било довољно да музика заувијек остане по страни. Данас, осим што своју публика увесељава бројним пјесмама и необичним аранжманима, својим студентима на Универзитету примијењених наука у Луцерну преноси стечено знање, као и упосленицима и члановима распрострањене мреже и-платформе чији је члан, али и једна од кључних фигура Управног одбора.

БЕНД “ШУМА ЧОВЈЕК”

Споменута љубав према музици упоредо се развијала са Ивициним физичким и менталним развојем. Већ 1995. године, захваљујући швицарском наставнику који је препознао његов музички потенцијал, оснива први бенд назван “Kids of time” с којим ће издати и први ЦД, што је, чак и за Швицарску, у том тренутку било прилично неуобичајено.

Но, временом ће господин Петрушић организирати бројне музичке манифестације, у Швицарску доводити бх. бендове попут Дубиозе Колектив, Швицарцима представљати звуке Еде Маајке те на тај начин своје суграђане упознавати са балканском музиком. Све ове активности биле су увертира оснивању, али и данашњој популарности бенда “Шума човјек”.

Већ само име бенда изазива знатижељу. Прве њихове пробе одржавале су се у Улици Wалтман Страссе што, у дословном превођењу на БХС језике, значи шума човјек. Баш овај превод члановима бенда учинио се прикладним и релевантним.

Но, и сам састав бенда је помало необичан. Мануел Wуелсер поријеклом из Швицарске, затим Хафид Дербал поријеклом из Алжира, Ивица Петрушић поријеклом из Босне и Херцеговине само су неки од чланова овог бенда који своје пјесме пишу на чак шест језика – француском, арапском, БХС језицима, затим на њемачком, енглеском и шпанском. Иако не говоре сви чланови све наведене језике, љубав према музици их води у истом смијеру, а све што они осјећају док је стварају, публика осјећа док их слуша.

Слична ситуација је и са жанровима. Својим пјесмама спајају балканску музику, затим полку, јазз и брасс пјевајући највише о домовини, идентитету, сјећањима и биткама са самим собом. Ипак, најзанимљивији је детаљ готово непримјетног прелаза из једног језика у други, те истицање присутног контраста који описује и њих саме.

– Сви смо потпуно различити, а опет дјелујемо заједно и потпуно се разумијемо. Умјетност, лијепа мелодија и амбијент нам омогућавају да, наизглед, различити чинимо једну цјелину. Управо на тај начин доказујемо и Босни и Херцеговини да су различитости итекако могуће и прихватљиве, додаје Петрушић.

До сада су у Швицарској, у држави у којој тренутно живе сви чланови овог бенда, сасвим неочекивано стекли огромну популарност, иако се, како Петрушић тврди, нису служили уобичајеним маркетиншким триковима.

– Нити свирамо поп музику, нити често пјевамо на енглеском језику нити имамо звучно име, додаје. Но, међу бројном публиком жељном њихових пјесама ријетко се нађе неки, поријеклом, Босанац и Херцеговац.

Ипак, ни та чињеница није спријечила чланове бенда да, на свој начин, промовишу нашу државу. Један њихов спот већ је сниман у околини Травника, а реакције чланова бенда, особа које су се први пут сусреле са Босном и Херцеговином су непроцјењиве, истиче Петрушић. Спот за наведену пјесму погледајте у видеу испод.

Фасцинирани нашим природним љепотама и босанскохерцеговачком једноставношћу, чланови овог швицарског бенда одлучили су додатна четири спота снимити управо у бх. градовима, уз помоћ екипе режисера поријеклом из Београда. Само снимање спотова заказано је за љето 2021. године. Прилику да забиљежи те тренутке неће пропустити ни Доминиц Нахр – фотограф који ради за National Geographic i The New York Times, који рад нашег Ивице прати већ годинама.

До тада, испод послушајте највећи хит бенда “Шума човјек” назван “Bouge ton cœur”.

Преузето: МојаБиХ