Босна и Херцеговина је земља у транзицији и то по више основа. Било да говоримо о политици, економији, здравству или друштву, прелаз са застарјелих и неефикасних система на модерне и свјетски провјерене је практично немогућ без свјежег и стабилног капитала. Један дио овог капитала БиХ сигурно може пронаћи међу младим експертима изниклим у БиХ, као и оним који су своје каријере и животе изградили под окриљем онога што ми зовемо дијаспора. Многи од њих се не воле називати припадницима дијаспоре, већ Босанцима и Херцеговцима који не живе у домовини. Овакав став има и наша саговорница, Верниса Рејхан, која је своју шведску адресу замјенила са босанском.

Верниса спада у групу младих стручњака који своју испуњеност виде у прилици да направе разлику у бх. друштву, те је доказ да су труд и ангажованост једини пут успјеха, без обзира на то гдје се налазили. У Босни и Херцеговини Верниса је ангажована професионално и волонтерски на, за њу више горућих питања. Оперативна је  директорица ИТ компаније „Softhouse Balkans“, предсједница Удружења шведских подузетника у БиХ, чланица управног одбора „Bosnia and Herzegovina Futures Foundation“, иницијаторка „Leaders Tribe foruma“ и сувласница породичне компаније „Freya doo“. Заједничка нит поменутих ангажмана је близина и љубав према двије земље и културе – босанско-херцеговачкој и шведској, као и рад са младима.

Верниса кроз рад компаније „Softhouse Balkans“, која окупља младе ИТ стручњаке, са колегицама и колегама ради на стварању добре радне атмосфере и што бољих услова, те се на тај начин позиционирају као један од атрактивних послодаваца на домаћем тржишту за младе људе који цијене афирмативно радно окружење.

„Константно нас медији засипају темом како млади људи и квалитетан радни кадар напуштају не само БиХ већ и читаву регију. Овај проблем се тиче наше свакодневнице и не можемо само чекати велика системска рјешења. Задовољство ми је да у својој професији и на лицу мјеста у БиХ могу допринијети изградњи добрих радних мјеста која су свакако један од фактора квалитетног живљења. У свом свакодневном раду, како у Softhouse, тако и у „Bosnia and Herzegovina Futures Foundation“, радим са младим инжењерима који су итекако атрактивни на свјетском тржишту. Неки одлазе, а неки одлуче да живе и раде у БиХ, гдје помно бирају своје послодавце. Млади људи који граде ову земљу вриједни су сваке пажње, медијске и институционалне, а која нажалост изостаје. То су свијетли примјери којима се требамо окренути.“

Свједок је и честих питања о пословним и инвестиционим приликама у БиХ управо од стране младих људи бх. порјекла, рођених и одраслих у Шведској или некој другој земљи. И ови млади су на прагу каријерних остварења, те се сматрају тзв. готовим производима за којим вапи свако уређено друштво.

„Често комуницирам са нашим младим људима који живе ван БиХ. Почени мојим примјером, они траже савјет како наћи посао овдје. Ови разговори се најчешће своде на то да их упутим на адресе мојих пословних познаника гдје евентуално има нека отворена позиција, што је један врло ограничен приступ. Дакле, данас не постоји систем усмјеравања жеља ових младих људи да професионално допринесу БиХ. То је једна велика пропуштена прилика за нашу земљу, гдје институционална подршка сигурно треба да се побољша, за добробит и младих и државе. Није довољно раширити руке и чекати да неко одлучи доћи и градити, потребно је радити на обезбјеђењу услова тог доласка.”

Улога државних институција које се баве питањима бх. дијаспоре може бити кључна. Оно што држава може и треба урадити  јесте да на ефикасан начин што прије увеже ове  младе људе ван БиХ са домовином и омогући несметани прилив и овог вриједног капитала са почетка наше приче.

За крај, Верниса је истакла да се премало ради на увезивању бх. младих у држави и изван ње. Млади требају добити могућност да заједно раде на оснаживању бх. друштва, те подизању животних стандарда, по узору на оне економије у које данас многи из БиХ размишљају да оду.