Књига “Ријека живота” (“Флусс дес Лебенс”) објављена је на њемачком језику, а ускоро ће се моћи наћи у библиотекама широм Њемачке
Недавно је свјетло дана угледала књига “Флусс дес Лебенс” (“Ријека живота”) Ламије Хоџић, једанаестогодишње дјевојчице поријеклом из Босне и Херцеговине која је рођена и живи у Њемачкој. Књига је објављена на њемачком језику, а издавач је Удружење за очување заслужних имена “Незаборав” у Босни и Херцеговини из Теочака и већ се налази у Националној и универзитетској библиотеци Босне и Херцеговине, али и у Библиотеци у Бад Цанстату у Штутгарту, а ускоро ће се моћи наћи и у библиотекама широм Њемачке.
Књига Ламије Хоџић већ се налази у библиотеци у Стуттгарту/ Приватни албум
Ламија Хоџић је рођена 26. јула 2010. године у Штутгарту. Њени родитељи, мајка Алка и отац Аднан Хоџић су из Босне и Херцеговине. Ламија је одлична ученица шестог разреда и једна од најбољих полазница Босанске школе у Штутгарт-Норду. Воли да чита, а идеју да се и сама окуша у писању добила је у њемачкој школи.
– У школи смо имали тему о поезији, о пјесмицама и пјесницима. Прво сам написала двије-три пјесмице, а, онда, наставила писати, све више и више. Своју прву књигу написала сам у периоду од јануара до маја 2021. године. Пишем о различитим темама, највише о свијету, о животу, природи, фамилији, али и дјечије пјесмице. Желим да свака моја пјесма носи неку поруку. Моја порука људима је да једни друге цијене, једни другима помажу, ма које вјере, нације и боје коже били. Желим да овај свијет буде љепши и бољи за живот свих људи, а посебно дјеце, каже Ламија Хоџић.
На наше питање, како су њене колеге и колегице у њемачкој школи и наставници/е реаговали/е кад су сазнали/е да је написала књигу, млада пјесникиња Ламија Хоџић, каже:
“Све док књига није била завршена, то је била моја мала тајна. Када сам им то рекла, били су изненађени. Нису знали да неко тако млад може написати књигу. Сада имам осјећај да су и они поносни на мене. Наставници и наставнице су ме већ предложили/е за неколико награда и помажу ми у промоцији књиге у Њемачкој. Сретна сам због тога и планирам и даље писати. Својим вршњакињама и вршњацима и дјеци свијета поручила бих да раде оно што воле, да се међусобно помажу и друже и да буду добри/е ученици/е.”
Извор: МојаБиХ
