На моме лицу је сада мир и смјешак – они нека се надуравају и гложе. Оно најважније, кћерке аманет послушале, кредите подигле и ишколовале…

Могао сам предложити колегама из “Суннхордланд авис”, “БергенТиденде”, БА, ВГ, НРК, често је ишло о Иди. Овако је едноставније и навести само најважније. А као увод: шта све дијаспору може тужно снаћи и како ипак све дође на своје.

– Дјецо моја, да вас отац загрли…, рекао сам док сам стајао на вратима. “Ја сада одох, борите се!”

Ида и Алиса су нијемо гледале. Док сам их грлио, осјетио сам немир у њиховим крхким тијелима. Све се то одвијало некако брзо и као да није истина. И у завршници, “с њом” још да се опростим. Тешка одлука можда се могла зауставити, да се још једном промисли. Ништа с њене стране. Умјесто тога – испружена рука као навика, као крај, и с обје стране жеља да се и тај дио што прије заврши.

И дође ми лакше што је тако.

И рекох ли јој:

– Сретно, већ ћу ја некако са собом… (након зареданих горчина у Тузли још од ‘96: важно писмо није предато “Форуму грађана”, потом Народно позориште, па ондашњи “секретар”, па дизајнирани производ са међународном наградом, али да “пазим да неки не преваре” – обистинило се упозорење тадашњег градоначелника, први пут чуо за ИМТ- дотукло “оно” на Бањи, оп.а.).

“И хај’ у ноћ, мрклу ноћ. Имао сам воз близу поноћи…” (роман Бијели цвијет изнад пута, С.Х.)

ИМА НЕКЕ ПРАВДЕ

На моме лицу је сада мир и смјешак – они нека се надуравају и гложе. Оно најважније, кћерке аманет послушале, кредите подигле и ишколовале…

Бројне су анегдоте око старије Алисе: с почетка пратила оца на састанке и пресс конференције, па како одиграло око краљеве пратње. Или, зашто је рекла да ће 15 дана “размислити” око директорске позиције, а како се “поставила” око савјетничке на универзитету и прихватила. Хаман урезало понешто око оца још од Зворника, или шта је одбио на 14. спрату гдје је моћ чувеног норвешког града, онда локација близу Пирамида када су новци обезбијеђени, али с великим разлогом “није понијело” – не рачунати прошлогодишње у Тузли.

Око Иде још интересантније: започето од ликовног конкурса када је другарица замолила да и њој слично нацрта Гљивоград (прича Идине гљиве, “Ново сунце”, С.Х.). И, која (не)правда: другарица добила прву награду, а Ида другу! Кћерка шапнула на додјели да су оба цртежа њена! У секунди “педагошки” преломио да остане наша тајна. А јесам у сали потражио озарена лица дјевојчице и њене мајке – нисам имао срца да све разбркам…

Наредаће још награда. Глумила у очевој дјечијој представи “Варфöр солен грåтер”. Завршила умјетничку школу, али је љубав према животињама превагнула. Све прича за причом – од зекана Звекана, ретривера Будија, Стеле, мачака Дагфина и Хелмута до враголастог цуке Пјера.

О Иди/ Бхдинфодеск

СТИГЛИ ФОТОСИ

А закомпликовало око ветерине. У Ослу требало чекати три године на упис. Очев пријатељ, ректор у Сарајеву, имао право “лично” на два мјеста. Није ишло да наново молим хоће ли кћерка моћи испите полагати на енглеском? Босански је одлично говорила, али мало запињало око писања. Брзо “снимила” услове и након пар дана јавља да се уписала на престижни “Сзент Истван Универцитy оф Ветеринарy Медицине” ин Будапест. Заврши, специјализирала у Енглеској…

Онда фотоси из Бергена са познате клинике, па новински – Ида у операционој сали (често хвалили њене “умјетничке руке” и давали најкомпликованије случајеве), спашавала ове и оне животиње, па запао и делфин који је фасовао у мрежи.

Сада је пред отварањем своје приватне клинике у Аустрији. То су наша босанска дјеца по свијету – па и моја.

Суздржавам сузе радоснице – тек како би се мајка обрадовала да је сада види!

Сеад Хамбираловић

Кћерке зворничког умјетника и новинара Сеада Хамбираловића су неодвојиви дио приче у његовом умјетничком и мировном ангажману. Млађа Ида је у седмој години, четири мјесеца пред рат, нацртала илустрацију за наљепницу његове дјечије галерије Хаустор у Зворнику, познате по организованом ликовном конкурсу “Тата, не играј се рата!”; у Леирвику, на норвешком отоку Сторд, урадила цртеж који је био инспирација за пројекат ГљиваМира; глумила у његовој театарској представи Зашто сунце плаче, а сада пред отварањем ветеринарске клинике

Преузето: МојаБиХ