У суботу, 15. маја 2021. године било је тачно девет (9) година од оснивања Савеза допунских школа БиХ. Наиме, у уторак, 15. маја 2012. године, у Штутгарту, главном граду њемачке покрајине Баден-Виртемберг, основан је Савез босанских допунских школа у СР Њемачкој који је на једној од наредних скупштина преименован у Савез допунских школа Босне и Херцеговине у дијаспори, са сједиштем у Штутгарту (СР Њемачка) како би у њему могли наћи своје мјесто сви који се баве допунским образовањем на матерњем језику, ма у којој земљи свијета живјели.

ВЕЛИКИ ИНТЕРЕС

На Оснивачкој скупштини одржаној у просторијама Шпортферајнигурнг Канштат е.в., Хофенерштрасе 115, којој је присуствовало 38 делегата, представника босанских допунских школа из Штутгарта, Улма, Зинделфингена, Калва, Лудвигсбурга, Мајнца, Лудвигсхафена, Кобленца, Карлсруеа, Швебиш Гмунда, Хојбаха, Визбадена, Кирхајм Тека, Ленингенa, Франкфуртa и Минхена, након усвајања нормативних аката, изабрано је руководство Савеза, те Управни и Надзорни одбор.

Оснивање Савеза босанских допунских школа у СР Њемачкој изазвало је велики интерес међу грађанима БиХ у Њемачкој и шире. Посебно међу бх. активистима, културним и просвјетним радницима, наставницима и родитељима у мјестима и градовима у којима већ дјелују босанске допунске школе, али и у Франкфурту, Минхену и Берлину. Писма подршке Иницијативном одбору за оснивање Савеза босанских допунских школа која су прочитана на Оснивачкој скупштини у Стуттгарту тада су послали бх. активисти из Карлсруеа и Зарбрукена, руководство Њемачко-босанскохерцеговачког културног удружења „Севдах – Франкфурт ам Мајн“ е.в. (Deutsch-Bosnisch-Herzegowinsichen Kultur Verein “Sevdah-Frankfurt am Main” e.V.) из Франкфурта и Заједница БиХ из Минхена.

Након усвајања нормативних аката Савеза, реферат о раду босанских допунских школа у СР Њемачкој и проблемима допунске наставе за дјецу из БиХ у СР Њемачкој одржао је професор Алија Узуновић из Визбадена, доајен међу наставницима допунске наставе за дјецу из Босне и Херцеговине у овој земљи. Подаци које су тада присутни делегати могли чути од професора Узуновића о допунском образовању дјеце из БиХ у СР Њемачкој, положају наставника, уџбеницима, подршци матичне државе Босне и Херцеговине и Њемачке, нису нимало ружичасти.

Само у четири њемачке покрајине допунска настава интегрисана је у њемачки школски систем и наставници/наставнице у њима имају директан радни уговор са надлежном службом покрајине и статус државног службеника, односно сва права и обавезе као и њемачке колеге.

У свим другим покрајинама о допунском образовању дјеце на матерњем језику брину државе из којих та дјеца потичу. Нажалост, наша земља спада у оне које најмање или нимало пажње посвећују овом проблему.

– О вриједностима и важности допунске наставе на матерњем језику сувишно је много трошити ријечи. Једна изрека каже да, ако умире мој језик – умире мој народ! Другим ријечима, погубан је процес асимилације који је овдје међу грађанима БиХ у поодмаклој фази. Због тога подржавам увезивање постојећих босанских допунских школа и оснивање овог савеза, а на власти у БиХ апелујем да коначно нешто ураде на рјешавању овог проблема, док још има времена, истакао је тада професор Узуновић, који нас је, нажалост, недавно напустио, преселивши на ахирет.

ЗВОНА ЗВОНЕ НА УЗБУНУ

– Босанцима и Херцеговцима у свијету, па и у Њемачкој, у којој нас има највише, пријети асимилација. По многима, тај процес се увелико одвија и могао би имати катастрофалне посљедице за будућност наше домовине. И нас самих. Несхватљива је чињеница да Нијемци више помажу да наша дјеца уче и знају наш – босански језик, основе наше културе, обичаја, традиције, идентитета, него власти наше домовине Босне и Херцеговине чији пасош с поносом носимо, у коју радо идемо и у којој радо градимо. Не ради се о никаквом великом улагању, а које би се вишеструко вратило, него једноставно о небризи за своје држављане и своју будућност. Савез који смо основали ће покушати увезати постојеће босанске допунске школе у СР Њемачкој и оне широм дијаспоре, иницирати отварање нових и покушати иницирати да се проблем допунског образовања дјеце из БиХ у СР Њемачкој и дијаспори ријеши на државном нивоу, тамо гдје и треба, онако како су то ријешиле друге државе чији држављани живе у овој земљи, укључујући и наше комшије. Народски речено, ми који смо овдје, нећемо дозволити да наша дјеца забораве свој, наш језик и то, ко су и одакле су, рекао је тада Харис Халиловић, предсједник Савеза босанских допунских школа у СР Њемачкој.

Оснивачкој скупштини Савеза босанских допунских школа у СР Њемачкој присуствовао је и тадашњи конзул БиХ у Штутгарту  Милорад Лојовић. У поздравном говору присутним делегатима конзул Лојовић је похвалио идеју оснивања Савеза, истакавши значај извођења допунске наставе на матерњем језику у борби против асимилације у страна друштва.

– Осим оснивања нових 46 школа (само у Њемачкој), бројне су и друге активности које је Савез имао у протеклих девет година. Захваљујемо се свима који су били са нама и који су и данас са нама. О онима који су требали да нам помогну, а нису, о онима који нам више одмажу него помажу и о онима којима све смета, па и сваки успјешан пројекат који не могу контролисати и ставити под јарам своје партије и партијских интереса – не бих овом приликом. Једно смо сигурно научили: вријеме пролази, морамо се окренути сами себи и учинити што је до нас, не чекати да други рјешавају наше проблеме док нам властита дјеца све више постају странци. Пројекат очувања матерњег језика и идентитета грађана БиХ у свијету, посебно дјеце и младих племенит је и хуман посао, основа и темељ нашег моста према домовини и на њему се вриједи ангажовати. Идемо – даље, каже Харис Халиловић, предсједник Савеза допунских школа Босне и Херцеговине.

Преузето: Моја БиХ