Проф. др. Енес Канлић, шеф Клинике за ортопедију и трауматологију, Левел I Центра у Аризони у Chandleru, САД, члан највећих ортопедских свјетских удружења, те аутор многобројних стручних и научних чланака из области ортопедије и трауматологије, био је по други пут ангажован на преносу знања на Клиници за ортопедију и трауматологију УКЦ Тузла у оквиру пројекта „Дијаспора за развој“ (Д4Д) – пројекта Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине и Владе Швајцарске, у партнерству са Развојним програмом Уједињених нација (УНДП) и Међународном организацијом за миграције (ИОМ).
Током овог свог ангажмана, др. Канлић је пренио своја знања кроз стручна предавања и анализу сложених случајева која је презентовао колегама. Предавања су била из различитих области ортопедије о којима је потом вођена дискусија те су се упоређивале разлике између западних стандарда у лијечењу пацијената и стандарда у нашој земљи. Ова предавања, од којих се посебно истиче она везана за патолошке преломе дугих костију, преломе ручног зглоба, преломе надлактичне кости као и дјечије преломе, одржавана су свако јутро током једноседмичног ангажмана др. Канлића. Поред тога, др. Канлић је свакодневно учествовао у оперативним захватима и то комплексних пацијената на начине који до сада нису извођени на Клиници за ортопедију и трауматологију УКЦ Тузла уз много бржи постоперативни рехабилитациони третман. Др. Канлић је својим колегама у Тузли пренио и најновија техничка и научна достигнућа из области ортопедије и трауматологије са могућностима практичне примјене у БиХ, те својим сугестијама унаприједио и мотивисао истраживачке вјештине у овој области у БиХ.
Захваљујући знањима која су стекли, љекари на Клиници за ортопедију и трауматологију УКЦ Тузла ће у наредном периоду примјењивати технике оперативног лијечења које до сада нису примјењивали. То се првенствено односи на начин лијечења прелома чашице зглоба кука, те прелома подкољенице што је до сада неадекватно третирано. Представници Клинике за ортопедију и трауматологију УКЦ Тузла су изразили велико задовољство ангажманом др. Канлића, као и наду да ће пројекти преноса знања из исељеништва бити настављени, нарочито они у области медицине, у овом случају ортопедије и трауматологије, с обзиром да су нашој земљи потребна знања и искуства стручњака из западних развијених земаља. Тиме би се унаприједиле здравствене услуге пацјентима. Међутим, наглашено је и од стране др. Канлића, као и од стране његових колега у Тузли, да су за ово потребне и техничке претпоставке – одређени инструменти и имплантати протезе – чији недостатак и даље представља проблем у нашим здравственим установама.
