Дивот-издање „Вареш и варешки крај кроз стољећа”, прва монографија о том брдском средњобосанском граду и рудом богатом крају представљена је 14. новембра у Хрватској матици исељеника. О књизи је говорио књижевник Жељко Иванковић, уредник књиге и аутор текста, уредник фотографије Младенко Маријановић и у име накладника Анто Јелић, замјеник предсједника варешке подружнице ХКД-а Напредак. Такођер, присутнима се обратио и домаћин представљања, предсједник Матице Мијо Марић.

– Овом доиста величанственом књигом – богатога садржаја и магичне ликовности – ауторски тим Жељка Иванковића оживотворио је душу Вареша – и у радости и у тјескоби – у нади људскога живота, видљивој у оној једноставној Андрићевој девизи „да је човјек дужан своме завичају“. Ова је књига више од завичајне монографије, она је раскошни писани споменик од најстаријих до савремених нараштаја хроничара Вареша у свим гранама људске дјелатности – од металургије до књижевности. У 65 тематских цјелина с надахнутим епилогом описани су доминантни културни, повијесни и господарски изазови Вареша и његове природне љепоте, закључио је Матичин предсједник Мијо Марић обраћајући се публици и гостима.

Представљању су, уз бројне загребачке и домаће Варешке и Варешаке присуствовали: изасланик предсједника Владе Републике Хрватске господина Андреја Пленковића и замјеник државног тајника Средишњег државног уреда за Хрвате изван РХ Дарио Магдић; предсједник загребачке Градске скупштине проф. др. сц. Драго Пргомет, изасланик загребачког градоначелника Тони Билуш, координатор загребачке промоције академик Анто Маркотић, водитељ Службе за правни положај, културу и образовање Хрвата у БиХ у Средишњем државном уреду за Хрвате изван РХ Иван Зеба те први уредник хрватског листа Бобовац Чедомир Јелић, чија се прослава 300. број управо спрема.

Загребачка промоција, након аугустовске премијере у Варешу, одржала се под покровитељством Средишњег државног уреда за Хрвате изван Републике Хрватске. Водила ју је, с пуно мара, руководитељица Одјела за издаваштво и уредница Матичина љетописа Весна Кукавица.

О књизи као ‘драгоцјеном споменику и меморабилији‘ зналачки је писао, нажалост због унапријед преузетих обавеза одсутни али најављени промотор, књижевник Миљенко Јерговић, казавши како је и ова, као и свака добра и већ помало старинска завичајна монографија, пуна анегдоталних занимљивости, антрополошких и повијесних бизарности, али и изванредног, ријетко виђеног визуалног материјала. Ту је, рекао је, и кратки, врло инструктивни преглед Вареша у књижевности и умјетности, те, на самом крају, мали лексикон варешких угледника, од фра Матије Дивковића и фра Филипа Ластрића, преко Новака Симића и Мила Ципре, до глумца Боре Стјепановића, православног владике Григорија, књижевнице Александре Кардум, професорице Мирјане Касаповић.

Изненади се човјек ко је све из или од Вареша. Јерговић, међу иним, поручује како Иванковић уравнотежено пише о варешком крају као једном од католичких средишта Босне, о процесу исламизације, о досељавању православаца из источне Херцеговине и Црне Горе након што је Еуген Савојски крајем седамнаестог вјека похарао и опустошио Босну, и о околностима стварања оне културне и националне структуре какву препознајемо у двадесетом вјеку. Лијепо би било кад би, као што је то обичај у богатијим и развијенијим културама, закључује, била објављена и у стандардном књишком формату, без илустрација или с крајње редуцираним фотоматеријалом. Монографије, наиме, служе за листање. Јерговичеву рецензију прочитала је студентица Михаела Лекић, модераторица љетошњег варешког представљања монографије.

Укратко, промотори и бројна присутна публика без сумње се слажу у оцјени како је представљена монографија намијењена онима који Вареш воле и знају, али још више онима који га желе упознати, разумјети, запамтити и завољети.