Словенски медији недавно су објавили вијест да је Огњен Гајић, босанскохерцеговачки и амерички љекар интензивне његе, пулмолог, универзитетски професор и бивши члан бенда Забрањено пушење, један од водећих љекара на славној клиници Мајо у САД-у.

Гајић ради као клинички информатичар и специјалиста за интензивну његу Одјељења за плућну медицину на клиници Мајо у Рочестеру, Минесота, те као професор медицине на медицинској школи Мајо Клиника, гдје је завршио и специјализацију. Био је члан оригиналне поставе сарајевске роцк групе Забрањено пушење током 1980-их.

Мајо клиника је једна од најбољих болница на свијету, тако да је наравно велика част ту радити, рекао је за Радиосарајево.ба изврсни љекар Огњен Гајић наводећи како су још два сарајевска студента тренутно професори на Мајо клиници – др. Душица Бабовић-Вуксановић и др. Емир Фестић.

“То наравно говори о квалитету едукације коју смо имали”, рекао је Гајић.

“Што се тиче музике имао сам срећу да одрастам са невјероватно талентованом дјецом – Сулом, Нелетом, Елвисом, Зенитом, Паром… Сви смо, паралелно уз музику, почели студирати (Сула – Сејо Сеxон и ја смо били заједно на медицини). Међутим, ја сам на трећој години медицине допао у групу професора Александра Фајгеља. То је био невјероватан човјек, велики планинар и људина, између осталог увео је дијализу у Босни и истраживао балканску нефропатију.

На првим вјежбама он је, умјесто предавања, почео глумити нану из Турова која је на заобилазни начин објашњавала своје стомачне тегобе. Ми студенти смо морали да као детективи откривамо шта је уствари њен проблем. Он је мени медицину направио атрактивнијом од роцк’н’ролла.

Био је страшно строг и да добијете десетку морали сте учити из велике америчке књиге Харрисон’с (2.000 веома танких страна). Ја сам то упио као спужва, наравно нисам могао више вјежбати музику и након треће плоче сам напустио Забрањено пушење. Током четврте и пете године медицине редовно сам сваку трећу ноћ боравио у сарајевској Хитној помоћи да што више научим ургентну медицину. Започео сам специјализацију на Дјечијој хирургији а онда је избио рат. Од 1992-1994. сам био члан мобилне хируршке екипе на Кошеву а послије на Жучи, Добрињи, Игману, Олову. У септембру 1994. сам се спојио са породицом у Загребу и 1995. емигрирао у САД гдје сам радио као болничар и нострифицирао диплому”, испричао је Гајић за наш портал.

Гајић нам је испричао како је на другој години специјализације у Бруклину (New York Methodist Hospital) почео радити у јединици интензивне његе, те да је тада схватио да му је ту мјесто.

“Искуство професора Фајгеља, сарајевске Хитне помоћи, дјечије хирургије, рата, рада као болничар, те поновно учење медицинских испита на енглеском ме је спремило за врхунску каријеру у тој новој грани медицине. Крајем 90-их, Мајо клиника је била међу мањим бројем болница која је давала субспецијализације из Интензивне медицине. Пријавио сам се и добио. Кад дођете на Мајо клинику околина је фантастична и убрзо можете напредовати у сваком погледу, укључујући и клиничко истраживање. Био сам међу првима који су се бавили истраживањем из те нове области у којој је компјутерска револуција почела раније него у другим областима, и на Мајо клиници прије него игдје. То ми је омогућило да истражујем клиничку праксу интензивне медицине на начин какав прије није било могуће”, испричао нам је Гајић.

У овом тренутку највише времена проводи као ментор млађим колегама и заједно с њима постиже одличне резултате. Међу њима су и изванредне младе колеге из БиХ и региона – др. Пеђа Ковачевић из Бање Луке, др. Амра Сакушић из Тузле, др. Марија Којичић из Новог Сада и др. Харуниса Чубро из Сарајева.

Током своје каријере освојио је више од десет престижних америчких награда, укључујући: Best Resident, New York Methodist Hospital (1999); Outstanding Research Award, New York Methodist Hospital (1999); Academic Clinician Award Critical Care Fellowship Program, Mayo Clinic (2001); In-Training Award Winner, Society of Critical Care Medicine (2004); Presidential Citation, Critical Care Assembly – American Thoracic Society (2006); Best Abstract: International Symposium on Intensive Care & Emergency Medicine (2007); CHEST Meeting Best Poster Award – American College of Chest Physicians (2007); Epidemiology and Outcomes Specialty Award – Society of Critical Care Medicine (2008); Distinguished Mentor Award, Mayo Center for Translational Science Activities (2008); IBM Faculty Award (2009).

Међу највећим изазовима с којима се данас суочавају је хиперпродукција информација.

“Одвајање битног од небитног је најважнија ствар у медицини. Поплава информација у 21-ом вијеку је тај задатак направила тежим него икада. Дио нашег истраживања се концентрира на развој компјутерских програма који филтрирају битно од небитног те да тако помогну љекарима и сестрама за брзу и тачнију диагнозу и бољи план лијечења”, рекао је Гајић за Радиосарајево.ба.

Јако је поносан што је био у култном бенду какво је Пушење.

“Онда нисмо били ни свјесни колико је то добро. Нови примитивизам је био замишљен као духовита алтернатива класичном примитивизму, нажалост, класични примитивизам је побиједио. Најрадије се сјетим бескрајног смијања док смо ишли са концерта на концерт у току пророцких турнеја: ‘Туђе нећемо, своје немамо’ (1985) и ‘Упознај своју домовину да би је препознао’ (након што је разј..у, 1986)”, присјетио се Гајић за наш портал.

Данас је у редовном контакту са са Елвисом и Зенитом, видио се неколико пута са Сулом, једном се видио и неколико пута чуо са Нелетом, а преко Фацебоока и са Муцетом.

“Са покојним Дралетом сам се неколико пута чуо, а жао ми је да га ниједном нисам видио послије рата”, рекао нам је.

У Сарајево долази сваке године, јер му ту живи брат са породицом, кумови, пуница и пунац. Често доводи и госте из САД-а, па повремено “ради” и као туристички водич.

Гајић је активан члан Босанскохерцеговачко–америчке академије наука и умјетности (БХАААС). Питали смо га како данас посматра стање на клиникама у БиХ и причу о одласку стручног медицинског кадра из наше земље.

“Љекари долазе и одлазе, и многи су одлични. Далеко већи проблем у БиХ и у региону је недостатак сестара. Добро трениране и квалификоване сестре су главна снага развијених болничких система, поготово интензивне његе. Што се тиче моје области, Пеђа Ковачевић и колеге су у Клиничком центру Бања Лука успјели направити Јединицу интензивне његе која је на европском нивоу”, прокоментирао је Гајић.

С Гајићем смо прокоментирали и пораст броја обољелих од алергија у БиХ, но он сматра да је далеко већи проблем у нашој земљи пушење.

“Пуно више се мора учинити да би се омогућило људима да се одвикну, а такођер да млади људи и дјеца не почну пушити”, рекао је Огњен Гајић за Радиосарајево.ба.

Разговарала: Семра Хоџић

 

Преузето: Радиосарајево.ба.