Словеначки филм “Капа” прије неколико дана је имао своју премијеру, а повод за ову нашу причу је дванаестогодишњи дјечак Емил Куловић, рођени какањац са тренутном адресом у Словенији који глуми у овом филму.

  • Филм је већ награђен за сценарио,  који је написала Саша Ержен. Продуценткиња филма је Ида Wеисс, продукција СЕНЦА СТУДИО , режисер филма је дивни Слободан Максимовић.  У филму играју позната словенска филмска лица, казали су у разговору за наш радио Емилови родитељи.
  • Филм је сниман скоро 8 мјесеци на неколико локација у Словенији и Хрватској. КАПА је први божићни филм снимљен у Словенији, и доноси јако лијепу празничну причу о дјеци која живе у дому за  незбринуту дјецу и дјевојчици која има све што се може пожељети. Надамо се приказивању филма и у БХ кинима, рекли су нам Емилови родитељи.

На почетку разговора нашег глумца Емила смо питали: Како је дошло уопште до тога да се пријави на аудицију, је ли то била одлука или наговор родитеља, наставника у школи или је сам донио одлуку?

  • Наравно да је одлука била моја, али прије кастинга сам се консултовао са родитељима и добио њихову сагласност. На кастингу за ту улогу је било преко 300 пријава. Након спремљеног материјала, продуцент  и  режисер су одмах позвали моје родитеље и саопштили да сам улогу добио баш ја.
    Испричат ћу вам једну анегдоту, када их је мој отац упитао како сам се представио на словенском језику, они су га упитали ЗАШТО ? Рекли су: Емил је одлично одглумио припремљени комад једне представе. Тата им је рекао да живим у Словенији само тада годину и пол. Нису могли вјеровати, јер су мисли да сам рођен овдје. То је одушевило цијелу екипу, прича нам рјечити Емил.

О својој занимљивој улози дјечака Јанка, Емил каже:

  •  Глумим једног јако интересантног лика који се зове ЈАНКО. Јанко је иначе штићеник дома за незбринуту дјецу. Мало ограничених способности, који је не баш тако примјеран штићеник.  Са још својих двоје пријатеља у филму Мајом и Филипом , ствара велике проблеме како одгајатељима тако и другој дјеци с којом заједно живи у дому. Од првих слова наших имена нас називају МАФИЈА (МАја, ФИлип, ЈАнко).

На наше питање, је ли напорно бити глумац, учити текст, понављати неке сцене више пута, Емил каже:

  • Искрено, мени као неком ко се први пут сусреће са чином снимања филма, ништа није било напорно. Учити текст је најлакши задатак глумца, већу тежину носи то да одглумите осјећаје лика којег играте. Обзиром да сам играо специфичног лика, понекад сам мислио да нећу моћи изнијети задатак онако како је захтијевао режисер. Али на срећу , све је ишло како треба, наравно уз помоћ режисера  и искусних глумаца на сету који су понекад били моји ментори. Најтеже ми је падало, када смо на ниским температурама понављали неке сцене неколико пута јер се у тим сценама појављује велики број статиста. Режисери  најбоље знају како све то да се посложи.

Снимање филма, и сви задаци који су пред њега постављени, Емил је, као и друге његове колеге, одрађивао одговорно и професионално, као да су иза њега године стажа, искуства и снимљених филмова.

  • Један мој дан снимања је изгледао тако , што смо на сет долазили сви заједно организираним пријевозом. Већ у комбију су почињале шале и зезања, на дешавања од предходног дана. Некад се наравно и понеки колега нервирао, јер смо кретали рано ујутро, а њему је недостајало сна. Доласком на сет сви смо знали своје задатке. Кад ко снима, кад ко има паузу, када је свима пауза за ручак…и тако даље. Снимања су обично завршавала касно навечер. Ту сам упознао много дивних људи из технике, шминкере, костимографе, тонце, возаче, глумце , логистичаре. Заиста , једно дивно искуство – прича Емил.

Емил каже да је глума његова велика љубав и да тренутно ради на још неколико глумачких пројеката, одговарајући на наше питање: Како замишља своју будућност, жели ли се и даље бавити глумом?

  • За то питање је још увијек рано.  Тренутно је глума моја велика љубав. Управо завршавам снимање ТВ серије, припремам једну велику позоришну улогу коју сам добио и похађам часове глуме. Све су то неке смјернице да би ме могле евентуално одвести на Академију за гледалишче, радио, филм и телевизију у Љубљани или можда Академију сценских умјености у Сарајеву, никад се не зна. Прави одговор би можда био , да. Желим да се бавим филмом.

Након филма “КАПА” Емил је био успјешан и на аудицији за једну ТВ серију, чије снимање управо завршава. О овом пројекту Емил каже:

  • То је некако другачији пројекат јер се не ради о филму него о ТВ серији која има око 80 епизода. Серија се зове “за Хрибом” и дешава се у словеначкој регији Долењска, са специфичним нагласком. То је хумористична серија и у њој глумим сина од човјека алкохоличара, којег није брига за породицу. Још увијек , због уговора са продукцијом не смијем откривати детаље.

Успјехом који је постигао Емил поносе се и његови родитељи

– Наравно да се осјећамо поносним, али са великом одговорношћу према Емиловим обавезама и усмјеравању у том правцу. Свакако ћемо поштовати Емилове животне одлуке, па ако то буде глума имат ће нашу подршку. Обзиром да Емил већ  снима за још једну Словенску продукцију, ТВ серију, те да ради на једном интернационалном филмском пројекту, не можемо бити сигурни да ли је то пролазна фаза или нешто озбиљније. Свакако је то једно велико и лијепо искуство, које је Емилу донијело и истинска пријатељства.
Породица Куловић,Един и Милица са дјецом, Емилом и његовим секама Уном и Заром у Словенију су одселили прије нешто више од 3 године.На наше питање: Како су се снашли, одговарају:

Као и свака промјена  у животу носи са собом одређене проблеме, пуно обавеза, привикавања на нови начин живота. У суштини то нам није био први сусрет са овом средином у животу , па нам је ипак било мало лакше. Сви смо задовољни новим начином живота-каже Емилова мама и додаје:

  • Самим доласком, Емилове сестре су промијениле вртић ,одгајатеље и пријатеље, али како то по природи иде код дјеце, они се лакше навикавају на промјене. Емил је такођер промијенио школу, учтељицу, пријатеље, начин школовања, и наравно сусрет са новим језиком.
    У почетку су му јако недостајали школски другари, пријатељи, учитељица г-ђа Зилха Хасагић, породица, другари са тренинга из ФК Младост ДК. Али јако брзо се снашао, и у школи гдје је одличан ученик, и у новом клубу НК Љубљана, те зближавању са новим пријатељима.
    Прихваћен је као да је рођен овдје.  Осјећа се сретан, ужива у дружењу с пријатељима и новим изазовима и обавезама којих има јако пуно, ријечи су Емилове маме Милице.

Преузето: Радио Какањ