Енглески Hertfordshire био је домаћин 25. јубиларним сусретима босанских школа у Великој Британији, одржаним 8. јуна под окриљем организације Bosnia UK Network. Овај значајан догађај окупио је босанске школе из различитих дијелова земље, укључујући школе из Hertfordshirea, Coventrya, Derbyja, Londona (Victoria) i Birminghama, али и више од 300 Босанаца и Херцеговаца.
Испред домаћина и покровитеља догађај су отворили Заим Пашић, предсједник Босниа UK Networka и др. Емина Елказовић, секретар БХ удружења Hertfrdshire који су присутнима пожељели добродошлицу.
Њ.Е. Осман Топчагић, амбасадор Босне и Херцеговине у Великој Британији, је присуствовао догађају и у свом обраћању истакао важност оваквих сусрета за очување босанског језика и културе те изразио захвалност земљи домаћину за континуиранu подршку коју Велика Британија пружа БиХ и исељеницима. Присутнима су се обратили и градоначелник Hertsmerea Alpha Collins, пуковник David Williams као изасланик краља Charlesa, главни имам за УК Седин еф. Шахман те магистрица босанског језика Амела Исановић, која је за ову прилику допутовала из Шведске.
У фокусу сусрета била је важност очувања босанског језика и његовање идентитета. Дјеца из свих школа показала су завидно знање кроз рецитације, пјесме и плесне наступе, демонстрирајући снажну повезаност са својом домовином. Чланови КУД-а Фахира Хасеџић додатно су обогатили програм са неколико фолклорних кореографија, доносећи дух Босне и Херцеговине у Велику Британију.
Седин еф. Шахман, главни имам УК, који је истовремено и наставник матерњег језика, у свом надахнутом говору је пружио пуну подршку мрежи Bosnien UK Network, у име Исламске заједнице УК и џемата.
Магистрица босанског језика и ауторица књига које промовишу босанску традицију, Амела Исановић, подијелила је своје импресије о догађају:
“25. сусрети допунских босанских школа Велике Британије била је прилика за размјену идеја и контаката, за подршку, али и потврду да нас боснољубље чини и бољим и јачим. Уживах у предивном дану, огромном и џометном дочеку, али још више у разговору и сусретима с дјецом и нашим Босанцима и Херцеговцима. Ови људи су ме одушевили својим радом и трудом. Немогуће је рећи ко је био слађи и уигранији. Пјесме, игре и рецитали, све надахнуто домовином. Предивно искуство, које носим из Енглеске, гријат ће ме дуго увјерењем да ‘Босне ће бити док је Босне у дјечијим срцима’.”
Поред свих изазова, успјели смо да у континуитету одржимо рад босанскохерцеговачких допунских школа више од двије и пол деценије и дас поносом обиљежимо сребрни јубилеј, 25. сусрет босанскохерцеговачких школа у Великој Британији.
