У данашње вријеме, поред свакодневних проблема, неизвјесности, а посебно пандемије коронавируса, тешко је наћи спокоја а поготово задовољства и радости. Управо ту тако потребну духовну и физичку релаксацију, забаву и уточиште од изазова свакодневнице, налази мања група грађана дијаспоре из Босне и Херцеговине, а и сусједства, која се због спортског дружења организовала у Аустралији, конкретно у Мелбурну, у властитој асоцијацији под називом “B&H Social Golf Club Melbourne”, у пријеводу БИХ друштвени голф клуб Мелбурну.

Напоменимо прво да је голф једна од најстаријих игара забиљежена у историји спорта, да је у приближно савременим правилима потекла из Шкотске четрнаестог вијека и да је уз ногомет и кошарку најпопуларнији спорт на свијету. Основна смисао игре јесте са што мање удараца палицом на отвореном терену утјерати чврсту лоптицу у рупу, а током игре је дозвољено користити четрнаест различитих палица, зависно од типа удараца и самог терена.

Голф лоптица је “бачена” већ двадесетак година и на просторима наше БиХ и не зауставља се јер овај спорт постаје очигледно све познатији, признатији и омиљенији из много разлога.

Но, вратимо се на сам почетак, на идеју о формирању овог босанскохерцеговачког клуба у Аустралији и почетне кораке у његовом стварању.

Носилац идеје и иницијатор првих разговора и неформалних окупљања групице голф играча бх. дијаспоре, био је већ добро познати спортски активиста и ентузијаст у бх. културном и спортском центру Спрингвале у Мелбурну, Сеад Аличић. Биће да су му непоколебљивост и велика заинтересираност за спорт коју носи још из његове Босанске Крупе дале снаге да истраје у намјери, да се и у кругу наше дијаспоре заигра голф којег је Сеад у његовим већ зрелим годинама случајно, али страсно заволио. Велику подршку у томе му је пружио адвокат Есад Велић, такођер из Босанске Крупе, а и сам спортиста и запажени активиста у спортским и друштвеним активностима локалног бх. центра. Тако су успјешно припремљени статут клуба и остала пратеча документа да се ово удружење озваничи. На конституирајућим састанцима, Аличић је изабран за предсједника, а Велић за секретара клуба.

Посебно је значајно истаћи да је је прихваћени статут клуба пружио отворену прилику за приступање у његово чланство сваком грађанину БиХ у Мелбурну, односно Аустралији, младима који имају поријекло из БиХ, али и свим осталим грађанима који се осјећају пријатељима БиХ.

Управо овакав отворен став и приступ у саставу и организовању клуба, довели су до тога да ова асосијација има данас, након пет година постојања, 35 активних и велики број потпомагајућих чланова.

Актуални предсједник клуба је Дамир Дадо Ризвић, а капитен екипе Един Едо Хаџиефендић.

Највећи број чланова је из БиХ, из свих њених крајева, но и из сусједних држава па чак је у чланству и један грађанин Пољске.

Куриозитет је да је овај клуб заправо једини голф клуб бх. дијаспоре у свијету.

Спортске и друштвене активности у клубу проводи његово чланство чији је састав невјероватно шаролик. Старосна структура, национални и социјални састав клуба, занимања његових чланова – то је све један осебујан, живописан мозаик ликова сложених под заједничком идејом водиљом, спортском и хуманом “здрав дух у здравом тијелу”. Зато се за ово удружење свакако може рећи да је једна мала БиХ на аустралском континенту.

По статуту овог клуба, а још више у пракси његових чланова, у њему се промовише спортски дух, физичко и ментално здравље, његује се другарство и забава. У пјесничком жаргону, мото овог клуба била би заиста ода животној радости. Да се конкретније појасни, значајну нијансу културног и традиционалног колорита пренешених са наших простора, клубу дају организоване кратке или дуже забаве по завршеним спортским активностима. Тад се у радости дружења понајвише осјети дух наших далеких простора кроз хумор, кроз пјесму, а Фахрудин Фахро, који увијек доноси “са Дрине ведрине”, као потпомажући члан не игра голф, али зато успјешно игра око меза и роштиља и жива је колекција информација о клубу и његовим члановима.

Неизоставно је за нагласити да чланови клуба имају обавезу током свих такмичења и наступања носити дресове са званичним амблемом клуба на коме су утјеловљена знамења БиХ.

Иначе, чланови клуба се састају редовно сваке треће седмице на различитим голф теренима у и око Мелбоурнеа па и даље, а избор је доиста велик јер се рачуна да у Аустралији има око 1.500 оваквих уређених терена.

Након сваких од ових такмичарских сусрета, сумирају се постигнути резултати и проглашавају побједници по врло строго дефинисаним критеријима, а оно што је очигледно и у овој завршној фази, јесте да су стални побједници сусрета спортски дух и добро расположење ових дивних људи – голфера.

Аутору ових редова преостаје да изрази велику захвалност домаћинима сусрета Сеаду, Есаду, Еди, Фуаду, Бошку, Мирзету, Фахри и осталима на срчаној добродошлици, спремности и жељи да се причом о овом малом, али вриједном и значајном удружењу упозна јавност БиХ и њена дијаспора широм свијета, да им се пожели сретан и успјешан рад.

Аутор текста је Есад Таџић, рођен у Козарцу 1953. По завршеној гимназији дипломирао је на Правном факултету у Сарајеву 1976.  Радио и живио у Приједору до љета 1992. од када живи у Аустрији, потом у Њемачкој, а од 2001. у Аустралији (Мелбурн). Посљедњих десет година пише извјештаје везане за босанскохерцеговачку дијаспору и аутобиографске приче проткане сјећањима на завичај и живот у у исељеништву.

Преузето: МојаБиХ