Анализа сектора туризма у БиХ

ГИЗ – Њемачка развојна агенција у БиХ је објавила публикацију Анализа сектора туризма у Босни и Херцеговини.  Публикација је припремљена у склопу пројекта ЕУ4Бусинесс који потиче развој предузетништва, извозно оријентираних сектора, туризма и пољопривреде у Босни и Херцеговини. Пројекат ЕУ4Бусинесс заједнички финансирају Европска унија и Савезна Република Њемачка, а проводе га ГИЗ, УНДП и ИЛО у периоду од априла 2018. до марта 2022. године.

Ова студија је један од резултата ГИЗ-ове Акције „Локалне стратегије развоја“ чији је циљ јачање капацитета БиХ за раст и запошљавање кроз подршку конкурентности и иновацијама.

У оквиру студије анализиран је туристички сектор, представљени изазови и могућности, као и стратешке препоруке. Основна сврха студије је да постави чврсте теоретске темеље за програмирање мјера политике којима ће се подржати економски развој у сектору туризма у БиХ.

У Анализи се наводи да је Босна и Херцеговина земља са значајним потенцијалом за развој туризма. Њен географски положај, топографија, богата хисторија, бројни природни и хисторијски споменици, њена култура, отвореност и близина Европској унији омогућили су интензивнији развој туризма током посљедње деценије. Чак 1.641.000 туристичких долазака забиљежено је 2019. године, што представља раст од 25% у односу на 2017. и 250% у односу на 2010. годину. Број туристичких ноћења досегао је 3.371.000, што је 25,9% више него 2017. и 238% више него 2010. године. Овакав раст посљедица је прилива страних туриста, који су чинили 73% укупних туристичких долазака у 2019. години. Иако је БиХ у периоду од 2008. до 2018. забиљежила другу највећу стопу раста на Западном Балкану у погледу броја међународних долазака, то и даље чини само 3,3% укупног броја међународних долазака у регији. Сектор туризма је 2019. године чинио 2,8% БДП-а БиХ и био заслужан за 3,2% укупног броја радних мјеста у земљи, што је испод просјека за економије Западног Балкана.

Иако је током протеклих десет година остварен значајан раст туризма у земљи, сектор се суочава с низом изазова и ограничења у опћем пословном окружењу, али и у окружењу специфичном за овај сектор, што онемогућава његову већу конкурентност на међународном тржишту. Актуелна пандемија успорила је раст бх. туризма и самим тим довела до лошијег пословања приватних туристичких субјеката и раста незапослености у сектору. Босна и Херцеговина би стога требала претворити ову кризу у пословну прилику тиме што би се активно посветила систематском и координираном развоју туризма.

Анализа сектора туризма у Босни и Херцеговини представља један од резултата ГИЗ-ове Акције „Локалне стратегије развоја“, чији је циљ јачање капацитета БиХ за раст и запошљавање кроз подршку конкурентности и иновацијама. Основна сврха ове студије је да постави чврсте теоретске темеље за програмирање мјера политике којима ће се подржати економски развој у сектору туризма у БиХ.

Основни налази из анализе сектора туризма приказани су у наставку.

Туристичка индустрија у Босни и Херцеговини доживљава значајан раст посљедњих година у смислу броја туристичких долазака и ноћења. У 2019. години број туристичких долазака достигао је 1.641.000, што је за 25,6% више него у 2017. години. Број туристичких ноћења у 2019. био је 3.371.000, што представља раст од 25,9%. Овакав раст резултат је скоро 30% већег броја долазака страних туриста и 26,4% већег броја ноћења страних туриста. Доласци и ноћења домаћих туриста били су нешто нижи, али ипак на високом нивоу. У периоду 2017–2019, број долазака домаћих туриста порастао је за 15,4%, а број ноћења за 24,6%. Значајан раст туристичких долазака и ноћења забиљежен је у ФБиХ, РС-у и БД-у.

Европа је главно тржиште за бх. туризам. Европски туристи су 2019. године чинили 65% свих туристичких долазака и 68% укупног броја туристичких ноћења. Туристи из Азије су друго по реду тржиште, заслужно за 29% укупног броја међународних туристичких долазака и 26% ноћења у 2019. години, што је био случај и у периоду 2015–2019, када је остварена највећа стопа раста. У смислу туристичких долазака (326%) и туристичких ноћења (291%) у 2019. години, посјетиоци из Азије чинили су већи постотак укупног броја међународних долазака у БиХ. Ипак, ситуација варира међу ентитетима и БД-ом. Док су страни туристи чинили 79% долазака у ФБиХ, у РС-у и БД-у страни туристи су 2019. године чинили 55%, односно 57% долазака. Разлике су присутне и међу туристичким дестинацијама.1 Ипак, резултати указују на то да је ФБиХ претежно окренута страним тржиштима, док у РС-у и БД-у домаће тржиште држи значајан удјел.

Према броју туристичких долазака за 2019. годину, првих десет земаља поријекла су Хрватска, Кина, Србија, Турска, Словенија, Саудијска Арабија, Њемачка, Италија, Јужна Кореја и Пољска, које заједно чине 61,1% укупног броја туристичких долазака за ту годину. Њихови индивидуални удјели порасли су за 3% од 2017. године. Међутим, дошло је и до значајних промјена у поретку ових земаља због великог пораста броја туриста из Кине (+223%) и Саудијске Арабије (+170%).

Комплетна студија је доступна на линку пројекта ЕУ4Бусинесс: https://eu4business.ba/wp-content/uploads/2021/07/EU4B_Tourism-Analysis_BHS_short.pdf

У контексту везе између туризма и дијаспоре, подсјећамо да је Министарство за људска права и избјеглице БиХ, у оквиру сваојих надлежности за исељеништво, 22.06.2021.године организовало конференцију ‘’Босна и Херцеговина у срцу: Дијаспора и туризам’’. Детаљне информације о конференцији доступне су на линку: https://dijasporaiturizambihusrcu.ba/ укључујући и снимак конференције,  презентације панелиста и др.