Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) је данас у оквиру активности пројекта “Диаспора Инвест” представила Методологију мапирања дијаспоре, као алат за подршку јединицама локалне самоуправе у процесу пописивања и адекватног кориштења и управљања подацима у вези са исељеништвом.
Алат ће помоћи лакше прикупљање информација и осигурати приступ стварању јасније слике о повезници дијаспоре са матичним локалним заједницама.
“Ми када говоримо о босанскохерцеговачкој дијаспори увијек баратамо генералном процјеном од 2 милиона људи који воде поријекло из наше земље, а живе у иностранству. Према подацима Форбеса и УН-а, 34 % популације рођене у БиХ живи ван граница наше државе. Истовремено, већином говоримо о ширим и грубим процјенама. У недостатку пописа становништва, али и одсуства адекватних механизама праћења статуса и стања босанскохерцеговачке популације ван матице, опћине и градови широм земље су изразиле жељу да на локалном нивоу проведу прецизна истраживања по овом питању”, казао је Армин Алијагић из Бизнис центра бх. дијаспоре.
Јединице локалне самоуправе су до сада најближе податке добивале у оквиру изборних циклуса, када се дио дијаспоре региструје за гласање путем поште. Али према свим процјенама, ти бројеви не обухватају ни 5 посто стварне популације вани.
“На посљедњим изборима за гласање путем поште је регистровано око 63.000 Босанаца и Херцеговаца, Босанки и Херцеговки ван земље. Притом, треба нагласити да постоји значајан број њих који на дан избора или у том периоду долазе у земљу да гласају директно, што одмах ствара промјену у том податку. Уз то, наша земља кроз ове податке максимално што може да добије јесте локација регистрованих грађана у иноземству, али се ти подаци нити могу дијелити даље, па самим тим се ни не допуњавају даље”, напомиње Алијагић.
Као важно питање појављује се утврђивање података о образовању, занимању и интересовањима наше дијаспоре.
“У настојању да се попишу лидери наше дијаспорске заједнице, у прошлости се већином то питање ‘ко је ко из БиХ’ завршавало на признатим научницима и људима са највишим академским звањима. Премда је то изузетно важно, мањка нам података о подузетницима, о компанијама које воде наши људи, о шансама које имамо вани. Због тога смо, у сарадњи са опћинама и градовима одлучили направити овај алат – који одговара на њихове потребе и настојање да адекватније попишу снагу коју имамо ван граница БиХ”, додаје Алијагић.
УСАИД је недавно подржао и позив за успоставу Пословног вијећа бх. дијаспоре, те ће уз локално мапирање дијаспоре, бити створени услови за трајну и одрживу сарадњу са исељеништвом.
“Процес мапирања дијаспоре се раздваја у девет корака, почевши од израде упитника, тестирања, финализације, па све до анализе прикупљених података и њихове примјене у пракси. Надаље, публикација пружа серију препорука за приступ мапирању. Нагласак је на важности дефинирања циљева, комуникацији са дијаспором, као и на начинима прикупљања података, било да је то онлине или оффлине. Посебна пажња је усмјерена на важност анализе података према различитим критеријима, како би се добили конкретни и употребљиви резултати”, закључује Алијагић.
Извор: Клиx
