Један од највећих изазова са којима се суочава пољопривреда у свијету је недостатак хране, те промјене у клими, каже Ђенита Хаџиабдић Guerry.

Тридесет четврта међународна научно-стручна конференција пољопривреде и прехрамбене индустрије Agriconference, која је у организацији Пољопривредно-прехрамбеног факултета Универзитета у Сарајеву и Пољопривредног факултета Еге универзитета из Турске, одржана протекле седмице у Сарајеву, у фокус је ставила изазове са којима се сусрећу пољопривреда и прехрамбена индустрија, као и потенцијал ових сектора да трансформишу изазове у прилике. Конференција је окупила бројне истраживаче из свих сродних дисциплина да својим знањем и стручношћу допринесу развоју научног друштва и индустрије.

Једна од њих била је и Ђенита Хаџиабдић Guerry, изванредни професор, Fulbrightov стипендист у Гани, на Одјелу за ентомологију и патологију биљака на University of Tennessee. Ријеч је о бх. научници која је 1997. године уписала Шумарски факултет у Сарајеву, али је већ 1999. добила прилику да студиј хортикултуре настави у Сједињеним Америчким Државама, коју је и искористила. У САД-у је магистрирала, докторирала и тренутно ради као професор на University of  Tennessee.

Говорећи о изазовима пред којима се налази пољопривреда, она каже да је један од највећих генерално недостатак хране, те промјене у клими са којима се суочава свјетска пољопривреда. Истиче како би једно од рјешења могла бити едукација.

– Протеклих дана посјетила сам Универзитет у Сарајеву, разговарала сам са студентима и скренула им пажњу да у пољопривреду, шумарство, агрикултуру генерално улази много тога и оно је више од онога о чему смо учили. Бројне су сфере и области које су повезане са агрикултуром, од здравља шума, биљака, преко сигурности хране до генетике, то су све области које су нам потребне и морају се увезати како би данашња пољопривредна боље функционисала, истакла је она.

Посебно је потцртала увођење нових технологија, попут дронова, који нам могу дати још прецизније податке уз помоћ којих ће се агрикултура развијати.

– БиХ има добре капацитете, потенцијале и неопходно је да се ради на пројектима увођења нових технологија у производњу, у саму пољопривреду. Нажалост, и даље пољопривредници не само у БиХ него и у цијелом свијету споро уводе нове технологије, нове системе. Оно што може потакнути њихову већу примјену јесте примјер праксе. Уколико, напримјер, један произвођач користи технику која ће му помоћи да смањи количину воде, да контролише пестициде, односно да уз помоћ одређене технике повећа производњу, онда ће и други произвођачи почети примјењивати нову технологију јер она значи бољу производњу. На тај начин можемо имплементирати неке нове системе, објаснила је Хаџиабдић Guerry. Додала је како нам треба пољопривредних произвођача и то не само у БиХ него и у свијету.

– Мислим да су ми рекли да је просјечна старост нашег произвођача 55-58 година, амерички просјек је врло сличан и то требамо промијенити. Нешто се ипак догађа, постоји један вал у свијету у којем људи желе органску производњу, желе здраву производњу, тако да би се ситуација у агрикултури могла промијенити и могла би се нека нова врата отворити, истакла је Хаџиабдић Guerry, додајући да без обзира на све изазове и проблеме не бисмо требали остати гладни, јер имамо сву потребну технологију, уз огромне обрадиве површине.

Морамо наше студенте боље усмјерити и указати им да је студент који студира пољопривреду или неки од сродних факултета особа која ће можда сутра да храни цијели свијет, нагласила је Хаџиабдић Guerry.

Ђенита Хаџиабдић Guerry на конференцији је учествовала кроз програм преноса знања, који је покренут у септембру 2023, а који омогућава да стручњаци из дијаспоре проведу одређени период у институцијама Босне и Херцеговине, преносећи своје знање и искуства, а Министарство за људска права и избјеглице БиХ преузима трошкове пута, смјештаја и дневница. Овакве иницијативе су кључне за јачање пољопривредног сектора и повезивање са свјетским трендовима и иновацијама.

Извор: Oslobodjenje.ba