У оквиру програма Пријеноса знања стручњака из исељеништва/дијаспоре у јавне установе и институције у БиХ који проводи Министарство за људска права и избјеглице БиХ, у периоду од 21. до 29.12.2023. године, у Управи Града Сарајева био је ангажован др. Харис Пиплаш, стручњак за урбано планирање.

 

Тим поводом, представнице Министарства разговарале су с др. Пиплашем о његовом професионалном путу, начину на који своја знања може пренијети у БиХ али и о пројектима на којима је радио др. Пиплаш је казао: Као дјетету, омиљена игрица ми је била Sim City, планирање градова тако да је комбиновани студиј пејзажне архитектуре, дипломски из урбанизма у Сарајеву био некако логичан слијед али и моја улазна карта у свијет одрживих планирања развоја градова. Планирање градова је специфична активност која захтијева техничко, биотехничко, културно, и социо-економско знање, јер да би неком простору могли дати визију и понудити рјешење, за то су потребна различита знања и вјештине. Самим тим мој мастер из урбаног дизајна на Техничком универзитету у Берлину као стипендиста њемачке Владе, моја мастер теза из еколошког урбанизма је била моја стручна база за праксе које сам радио у Њемачкој и Данској, као и за истраживачку стипендију  на Politecnico di Milano гдје сам провео девет мјесеци.

Такођер, примљен сам  на Harvard Graduate School of  Design, добио сам Fulbright стипендију, добио сам и понуду да радим у фондацији  принца Чарлса за архитектуру у Лондону, али понуде сам на крају одбио да бих прихватио позив са ETH Zurich јер ми се понудила позиција која захтијева апликативно истраживање, предавање студентима али и примјењивање тих истраживања у конкретне пројекте попут планирања градова у Латинској Америци, тематика јавних простора у Украјини, истраживање трансформације Детроита, Беијинга, Мадрида итд.

Апликативни дио моје  дисертације из области архитектуре и урбанoг дизајна посвећен је управо преношењу знања у праксу кроз “Urban Transformation Project Reactivate Sarajevo” који је иницирао институционалну сарадњу ETH Züricha, Универзитета у Сарајеву, СЕЦО (Швицарски Државни Секретаријат за Економију), Матице Босне и Херцеговине, Града Зüрицх те Града и Кантона Сарајево, као пројектни институционални мост између земаља.

Дисертација је катализирала и израду прве верзије дигиталне мапе централног Сарајева, студију одрживе трансформације Кампуса, Визије за културну те музејску четврт у колаборацији са партнерима из бивше Југославије, Швицарске, Њемачке, Шведске, УСА, Аустрије и других земаља. Пројекат има за циљ унаприједити процес урбаног планирања у Сарајеву који ће бити интегрисан у нови урбанистички план, али и на другим размјерама као што су регулациони планови или мање просторне интервенције у граду.

Треба нагласити да смо у сарадњи Универзитета у Сарајеву, Асоцијације пејзажних архитеката у Босни и Херцеговини, Бурцх Универзитета, њемачких и других међународних партнера урадили и студију како просторно боље интегрирати Сарајевско Поље и планину Требевић у ткиво града те како зелена инфраструктура може бити база пројектирања и изградње будућег Кампуса Универзитета у Сарајеву те визије будуће Музејске четврти. Технички Универзитет у Бечу и Брауншвајгу, Умјетничка висока школа „Angewandte“ из Беча, HfT Nürtingen-Geislingen. Асоцијација њемачких архитеката те глобални интелектуалци ко што је Charlie Koolhaas или Justin McGuirk су нам се такођер придружили.

 

На питање како види урбанистички развој Сарајева с аспекта загађења зрака и колико је реално да  Сарајеву буде „ паметни град“, др. Пиплаш одговара: Да бисмо могли системски приступити рјешаванају проблема загађења зрака, морамо системски и стратешки позиционирати развој града, потребно је да повежено град с његовом околином, због тога су студије просторног планирања Сарајевског поља и Требевића од изнимног значаја, дакле, да бисмо говорили о одрживом развоју Сарајева неопходно је ријешити дисконекцију и повезати град с његовом околином. Када говоримо о паметном граду, то је град који не запоставља своје јавне површине и визије својих становника и то узима у обзир при планирању, тј. град који има социјалну димензију. Неопходно је да имамо методе планирања градова које се могу тридимензионирати и економски срачунати како бисмо говорили о евиденцији која је база за одлуке које ће водити ка техничкој имплементацији.

Што се тиче програма Пријеноса знања др. Пиплаш каже: Овакав програм много користи, посебно младим људима који нису имали прилику да буду активни. То је диван гест али и порука да се институције занимају и труде обезбиједити да наши експерти широм свијета који су најбољи у својим струкама и најбољи у земљама домаћинима буду активирани с циљем да своја знања и искуства размјењују с младим људима у домовини те на тај начин буду укључени у развој босанскохерцеговачког друштва. Наши људи су квалитативно и садржајно врло често на много вишем нивоу, него неки страни стручњаци који покушавају да раде у Босни и Херцеговини и не би себи смјели дозволити да такве наше угледне стручњаке који су презаузети и прескупи за многе друге упите, а желе да се ангажују у својој домовини, не искористимо, јер они су сигурно много кориснији и садржајно и методолошки и стратешки за развој будућности Босне и Херцеговине те због тога овакав пројекат има још већи значај.

О признању „Босанац године“ које му је додијељeно од стране бх. удружења Моја БиХ у Швицарској др. Пиплаш одговара: Свако признање које долази од наших људи значи ми много, има посебну тежину и посебну важност. То видим као сублимацију вишегодишњих напора, тачније задњих петнаест година на разним темама које сам обрађивао и пројекти на којима сам радио, тако да овакво признање ми је свакако мотивација за још енергичнији ангажман у БиХ.