Њемачка је кључни инвеститор у Босни и Херцеговини. У Стуттгарту је одржан скуп на којем је, између осталог, било ријечи о јачању сарадње, улагањима и подршци развоју Босне и Херцеговине, с нагласком на задржавање радне снаге, посебно младих.

Оно што је започело као телевизијска емисија представљајући успјешне Босанце и Херцеговце у Њемачкој, прерасло је у пленум који се бави темама сарадње и улагања у Босни и Херцеговини. Осман Џихо, дугогодишњи уредник емисије “У туђој авлији”, напоменуо је да је главни циљ повезивање људи те потицање оних који посједују финансијска средства да инвестирају у Босни и Херцеговини.

Џихо признаје да прије манифестације размишља да му то буде посљедња коју организује, али када види какво позитивно расположење влада, без икаквих предрасуда и обраћања пажње на вјерску и националну припадност или политичку оријентацију, онда каже да се борба за те циљеве мора наставити.

Њемачки инвеститори потичу развој, али се суочавају с бирократским препрекама

Њемачка је традиционално један од најзначајних страних инвеститора у многим државама, па тако и у Босни и Херцеговини. Страни улагачи се често жале на бројне бирократске препреке. За рјешавање тог проблема, како се могло чути на окупљању у Стуттгарту, потребно је више слуха законодавне и извршне власти.

Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Жељко Комшић (ДФ) изјавио је за Деутсцхе Wелле (ДW) да је потребно побољшати законодавни оквир и смањити бирократске препреке да би се потакло више инвестиција.

Према његовим ријечима, бизнис увијек нађе пут, посебно када је ријеч о једној врсти патриотско-интимне повезаности са Босном и Херцеговином коју људи показују.

“Друга је ствар какве су околности за улагање у Босни и Херцеговини. Некако се чини да би људи опростили компликовану бирократију, процедуру, пуно нивоа власти који им само задају главобоље, а знамо да бизнис не трпи одлагање и беспотребно трошење времена, али не могу да опросте бахатост, корупцију и чини ми се да је то оно што их највише одбија када је ријеч о неком улагању”, навео је.

Окупљању у Стуттгарту је присуствовао и бх. амбасадор у Белгији Ерол Авдовић.

“Из ове енергије која се вечерас видјела и окупљања, слободно могу рећи, труста мозгова, овдје у Њемачкој, а сличну ситуацију имамо и у другим крајевима Европе, наравно и у Белгији гдје сам ја амбасадор, може да се догоди нека синергија која ће произвести акцију. Не треба заборавити да је много држава у свијету опстало или напредовало управо захваљујући својој дијаспори, а ми имамо своју дијаспору”, казао је Авдовић.

Допринос дијаспоре и позитивне приче успјешних подузетника

Нихад Табак је подузетник који 30 година живи и ради у Њемачкој. Иза себе има тежак избјеглички живот. Осим фирме у Њемачкој, он тренутно у Босни и Херцеговини завршава изградњу пословног погона у којем планира запослити више од 100 људи.

“Увијек ми је била жеља да нешто покренем и у Босни и Херцеговини. Ја и моја породица не губимо осјећај према својој земљи и са њом желимо бити што више везани. Уједно сам искористио и радну снагу која је у Босни и Херцеговини веома квалификована. Улажем у Босни и Херцеговини да људи из ње не одлазе, јер и у Босни и Херцеговини има будућности и просперитета”, поручио је Табак, директор фирме МБТ-ЦНЦ ГмбХ.

 

Трговинска размјена и инвестиције обично овисе о различитим факторима, укључујући економске услове, политичку стабилност, законодавни оквир и друге околности. Који су највећи проблеми са којим се сусрећу бх. подузетници који живе и раде у Њемачкој?

“Бирократија је стварно компликована”, подсјетио је Адмир Рахимић, власник фирме АгроХерц Органиц.

Пословне успјехе је остварио у Њемачкој као брокер осигурања. Са пословним партнерима из Њемачке је одлучио да инвестира у Босни и Херцеговини. У мјесту Габела Брдо крај Чапљине је узорао 140 хектара камењара и посадио смиље, маслине, смокве и дивљи нар. Осим тог пројекта, инвестирао је у енергетику.

Код Невесиња гради вјетроелектрану од које очекује да ће за двије године почети производити струју. Планира изградити још три вјетроелектране на подручју Федерације Босне и Херцеговине. Рахимић сматра да је за реализацију пројеката у Босни и Херцеговини углавном потребно исто времена као и у Њемачкој.

“Пројектовање једног вјетропарка у Њемачкој траје између пет и седам година, а ја сам доказао да се у том периоду може пројектовати и у Босни и Херцеговини”, истакао је Рахимић.

Порука за заједнички просперитет Босне и Херцеговине

Муамер Бабајић, власник фирме Мастерwерк ГмбХ одавно улаже у Босни и Херцеговини. Један од пројеката у којима учествује је и Центар за роботику у Тузли.

“Имамо апетите да постигнемо доста тога што је јако корисно и добро за просперитет Босне и Херцеговине”, рекао је Бабајић.

Сматра да упркос компликованој бирократији у Босни и Херцеговини, с оптимизмом треба гледати у будућност и да сви заједно можемо допринијети рјешавању проблема и бржем просперитету Босне и Херцеговине.

Исмет Авдић, иноватор компаније ТРYКА цеБИКЕ, изјавио је да су овакви скупови важни за умрежавање људи који покушавају урадити нешто ново и нешто што је добро за грађане Босне и Херцеговине.

На скупу се чула и порука о потреби поштеног запошљавања у складу са законом, с нагласком на важности подршке бх. дијаспоре и њезиног доприноса заједничком просперитету Босне и Херцеговине. Сви присутни изразили су вјеру у синергију између дијаспоре и домовине као кључа успјеха на путу ка прикључењу европској породици и благостању грађана Босне и Херцеговине, пише ДW.

 

Извор:

https://www.klix.ba/vijesti/dijaspora/dijaspora-na-velikom-skupu-u-stuttgartu-najavila-investicije-u-bih-obratio-im-se-komsic/231112055