Разговарали  смо са Армином Талићем, генералним менаџером Бит Алијансе, у канцеларији овог удружења у центру Сарајева.

„Бит Алијанса је удружење 45 највећих софтверских компанија са више од 2.000 запослених и највећа смо кровна организација софтверске индустрије у Босни и Херцеговини. Од 2014. године, вођени смо једним циљем – да развијамо многобројне могућности на тржишту софтверске индустрије,  без обзира на бројне препреке које понекад успоравају раст ове индустрије“, рекао је на почетку разговора Талић.

Талић је млади менаџер, загребачки студент, који, како каже „никада није радио вани“, већ је одлучио да стеченим знањем унаприједи ИТ сектор у Босни и Херцеговини.

„Желим да истакнем да су међу нашим чланицама и компаније које су  у Босни и Херцеговини покренули људи који су се вратили из дијаспоре или су инвестирали у отварање компанија. То би могао бити један од модела за развој IТ сектора у нашој земљи, било да се наши стручњаци врате и овдје отварају фирме или својим капиталом помогну развој овог сектора“, рекао је Талић и на неки начин одаслао поруку младим IТ стручњацима да у Босни и Херцеговини има и потенцијала и могућности за напредак у овој области.

„Када се у свијету говори о IТ сектору, онда се он дефинише као четврта индустријска револуција и ми желимо и морамо да будемо дио тих ‘револуционарних’ промјена“, рекао је Талић и додао да, без обзира на све тешкоће, постижу добре резултате.

„Наш основни циљ је да развијемо позитивно пословно окружење за даљњи раст софтверске индустрије у Босни и Херцеговини. Како бисмо постигли тај циљ, континуирано радимо на рјешавању два највећа проблема са којима се софтверска индустрија сусреће – недостатак квалификованог кадра и слабо развијене инфраструктуре у овој индустрији“, рекао је Талић и додао да су у фокус свог дјеловања ставили и образовање, како би у сљедећих пет година могли да запосле 6.000 IТ стручњака.

„Потписали смо споразуме са десет факултета, приватних и државних, и радимо на измјени курикулума у мјери у којој можемо. Код државних факултета то, за разлику од приватних, иде мало теже. Оно што смо успјели у Кантону Сарајево је да нови Закон о високом образовању омогућава да факултети организују двогодишње студије те смо на тај начин отворили могућност за реализацију фокусираних IТ студијских програма. До сада смо креирали 350 нових мјеста на факултетима гдје студенти могу да упишу неки IТ смјер. Ово није мали број нових мјеста за студенте, с обзиром на то да годишње са факултета у Босни и Херцеговини изађе тек  између 700 и 800 IТ стручњака“, наводи Талић.

Питали смо га да ли и у којој мјери  Бит Алијанса сарађује са институцијама  у Босни и Херцеговини?

„Сарадња са институцијама је један од кључних фактора у креирању повољног и стабилног пословног окружења у Босни и Херцеговини. У нашем законодавству нису дефинисани специфични законски прописи који уређују софтверску индустрију и због тога је неопходна сарадња са властима у заговарању усвајања стратегија и политика развоја софтверске индустрије на државном нивоу. С тим у вези, поздрављамо и подржавамо израду Стратегије развоја информационог друштва Босне и Херецеговине, која је у процесу развоја у Министарству комуникација и транспорта Босне и Херцеговине“, рекао је Талић.

Он сматра да софтверска индустрија  представља покретачку снагу економског развоја једне државе па би тако требало да буде и у Босни и Херцеговини.

„Ради се о извозно орјентисаној индустрији, која има доступно глобално тржиште које континуирано расте и то је прилика коју Босна и Херцеговина мора да искористи. Међутим, као и бројне друге индустрије тако и софтверска има проблеме које је неопходно ријешити како би се IТ сектор даље развијао. Прије свега, неопходно је да се уреди законска регулатива, затим да се прилагоди образовни систем и на тај начин боље и квалитетније едукују младе“, рекао је Талић.

Према сазнањима Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине, већина IТ компанија које успјешно послују у Кантону Сарајево, покренута је подршком и инвестицијама из дијаспоре.