Акције срца

Аутор Елмедина Шабановић

Сви радимо волонтерски јер сви имамо послове које обављамо, радимо у слободно вријеме јер ово не узима пуно времена. Наравно, узима пуно више времена него што ја то хоћу признати али ја то срцем радим и није ми тешко. 

Фацебоок група “20 круна за човјека“ већ пет година успјешно помаже социјално угроженим породицама у Босни и Херцеговини али и шире. Ову групу крајем 2015. године основала је Емира Хаџиавдић Kоф желећи помоћи једној повратничкој породици из Бијељине. Након тога, број чланова групе је сваким даном све више растао, да би данас од првобитних 44, дошао на бројку од 9,930 чланова. Досад је ова група урадила акције за 60 породица и скупила преко три милиона шведских круна. Оснивачица ове групе била је номинована за награду ДОБРО за филантропију у 2020. години. У Шведској су такођер основали истоимено хуманитарно удружење преко којег управљају овом ФБ групом. У разговору за портал Тацно.нет оснивачица ове групе и хуманитарног удружења говорила нам је како је дошла на идеју оснивања ове групе, акцијама које покрећу те искуству рада у хуманитарном удружењу.

Како сте дошли на идеју оснивања ФБ групе „20 круна за човјека“? Како сте дошли на сами назив групе и колико дуго ова група дјелује?

Намјера никад није била да буде ово што је данас. Од 1993. године живим у Шведској. Из Тузле сам иначе и с неким људима из Тузле сам изгубила контакт након свих ових 20 и кусур година што живим у Шведској. Међутим, пратим медије и тако сам на једном тузланском порталу 2014. године видјела једну објаву да ће мој стари пријатељ, комшија из Тузле, који је по професији новинар и глумац, имати монодраму у тузланском позоришту и да му је позориште изашло у сусрет да приходи од те монодраме иду за његову операцију која му је била потребна за операцију очију у Швајцарској. Знала сам од раније да је он имао проблема са видом. Мој тата живи у Тузли, а моја сестра и ја живимо у Шведској. Послала сам новац свом тати и рекла да ће Драган имати представу у позоришту. Улазница је била симболичних 5 КМ, а свако је могао оставити колико је хтио новца. Ја сам тако послала нешто новца тати и замолила да оде да би се мени тај пријатељ јавио на Фацебоок-у и захвалио.

Након пар мјесеци сам на његовом профилу видјела објаву да је он нашао повратничку породицу из Бијељине, млади брачни пар, гдје су оба родитеља били болесни. Мајка је имала тешку болест очију, а отац је био без једног ока. Имали су малог сина и живјели су у јако тешким условима. Нису имали ни купатила ни гријања, ни ничега. То је била нека стара кућица. И он је покренуо ту локалну донацију, пошто њега јако пуно људи зна из Тузле, тражио је да се скупи нешто новца и гардеробе за дијете. Ја сам ту негдје препознала да је хтио да учини добро дјело и да се одужи, да неком помогне, као што је и он добио помоћ. Опет сам послала нешто новца и казала Драгану да сврати до мог оца да преузме тај новац. Међутим, када сам га упитала колико су новца скупили, рекао је да су скупили само 60 КМ, али да су добили јако пуно гардеробе за дијете, добили су шпорет и половну веш машину. Ја сам послије некако размишљала како да се тој породици нешто више помогне, све је то дотад прикупљено било минимално. Онда сам почела пребројавати своје пријатеље у Шведској, људе које лично познајем и који живе у истом граду ко и ја. Њих је било негдје око 44 и онда сам одлучила да отворим групу и да их замолим да сви нешто уплате, да се нешто више новца скупи. Размишљала сам, прво да није нимало згодно другим људима тражити новац. Ми у Шведској имамо ту Сwисх опцију, то је јако једноставан начин трансакције новца. На број телефона пребаците новац. Само укуцате број телефона и аутоматски се с вашег рачуна скине на рачун тог на чији сте број послали. Све банке у Шведској имају ту сурадњу преко Сwисх-а. И ми на послу, кад неко од колега слави рођендан, обично се пошаље маил, неко се ангажује да сви скупимо за поклон и сви Сwисх-амо, по неких 20 круна. У Шведској 60 круна кошта кутија цигара. То је неких четири КМ у БиХ. Помислила сам, кад већ на послу Сwисх-амо тих 20 круна, кад је некоме рођендан, што не би и за ово. Пошто су то били људи које ја познајем, ја сам направила ту групу затвореног типа. Ту сам онда написала да мој пријатељ из Тузле жели помоћи једној породици и подијелила сам слику, те их позвала уколико могу и желе помоћи да скупимо паре, по неких 20 круна. Међутим, ти моји пријатељи су то тако брзо подијелили, да смо ми у року од 48 сати имали преко 3500 чланова и скупили нешто мало више од 10.000 КМ. Ја нисам ни сањала да ће то тако бити. Ми смо тај новац пребацили. Та породица није могла да вјерује да су то све добили. Чланови су били одушевљени јер сам ја све вријеме показивала колико имамо на рачуну пара. Послије тога смо тако и наставили. Мјесец по мјесец, једна по једна породица, да би на крају банка рекла да не може то више тако радити и да се морамо регистровати. Ми смо се онда организовали и регистровали смо хуманитарно удружење „20 круна за човјека“.

Већ пет година радимо. Пет година смо напунили 27. децембра 2020. године. Имали смо у плану да направимо један физички скуп са нашим члановима у Готенбургу и Штокхолму, међутим то због коронавируса није било могуће. На нашој страници смо објавили један видео-клип гдје су се наши чланови Управног одбора обратили свим члановима. Досад смо фантастичан посао одрадили за ових пет година. Успјешно смо одрадили акције за 60 породица тачно. Обично смо правили паузе у току љета пар мјесеци. Досад смо послали преко три милиона шведских круна. То је све тако спонтано кренуло без икакве намјере. Много људи се прикључили и понудило помоћ. Било нам је јако важно да имамо добар Управни одбор, да имамо свог главног ревизора који води све то како треба, гдје транспарентно приказујемо рачун, гдје сви чланови Управног одбора имају приступ том рачуну, гдје је транспарентно све до и једне круне. Сви радимо волонтерски јер ми сви имамо послове које обављамо, ово радимо у слободно вријеме јер ово не узима пуно времена. Наравно, узима пуно више времена него што ја то хоћу признати али ја то срцем радим и мени то није тешко. Имам срећу да имам такав посао који је флексибилан гдје ја увијек могу наћи простора да радим ово.

Како сте задовољни одазивом наше дијаспоре на акције које покрећете?

У суштини јако смо задовољни одазивом наше дијаспоре. Већ имамо 9,930 чланова у ФБ групи. Наше информације долазе до скоро 10 хиљада људи. Наравно, нису сви чланови активни донатори, али та информација долази до 10 хиљада људи. Ми имамо по акцији, просјечно, између 800 до 2000 уплата. Људи уплаћују не само тих 20 круна, један дио људи уплаћују тих 20 круна, али доста њих уплаћује по 40, 50, 100, 500 круна. У свакој акцији буду двије, три уплате и по 1000 круна. Све зависи од акције до акције. Тако да, наравно да може увијек боље. Ја негдје видим велики потенцијал у томе. Рецимо, ми смо радили акцију за Јосипа Пејаковића, за његову операцију у Њемачкој и то је било некад у јануару 2019. године и тад смо добили јако пуно чланова из других земаља. Наравно, 90 посто наших чланова су Босанци и Херцеговци који живе у Шведској. Ми имамо и ПаyПал рачун и овај шведски Сwисх, тако да имамо сваки мјесец један мањи број људи из других земаља који су нам се придружили. Ја имам ту неку визију и идеју да то заиста буде тих 20 круна. Не треба то бити више. Али да смо масовнији. Јер заиста та два еура, односно тих 20 круна, је једна малена цифра. У акцији за Јосипа Пејаковића смо имали највише уплата, ту је стигло неких 3,500 уплата. То је била најуспјешнија акција досад. Имамо и пуно људи из БиХ који су нас запратили. Чак смо имали и уплате преко ПаyПал-а од људи из БиХ.

За које хуманитарне акције група „20 круна за човјека“ сада прикупља новац?

Плата у Шведској је најчешће 25-ог у мјесецу. Обично 25-ог у мјесецу покренемо акцију када људи добију плату и када сведу своје рачуне, па да виде да ли могу донират или не. Наше акције најчешће трају кратко временски, осим када је у питању акција која је од већег значаја, као што је била акција када су биле поплаве или за Јосипа Пејаковића. Радимо по једну акцију мјесечно. Не користимо наш портал као зид на којем ћемо објављивати стално апеле за помоћ. Примамо захтјеве од наших чланова и људи који нам се обрате преко маил-а, формулара који се налази на нашој ФБ групи или преко порука. Ми из Управног одбора то прегледамо и одлучимо коју ћемо акцију радити тај мјесец. Имамо строги фокус на ту једну акцију у року од 5 дана до двије седмице максимално. Када скупимо новац, одмах тај новац пребацујемо на рачун особе којој помажемо и објављујемо. Наша новембарска акција рађена је за четири удружења из БиХ за дјецу обољелу од дијабетеса, тип 2 и пакетићи за штићенике из Завода у Пазарићу.

Децембарска акција је била усмјерена за прикупљање новца за 50 компјутера за ђаке из 10 школа из БиХ. Имамо листу 10 школа са којима смо ступили у контакт и добили имена по пет ученика који немају компјутер и који не могу похађати онлине наставу. Та акција је завршена и скупљено је 157 хиљада круна и тренутно смо у фази реализације тог пројекта. То ћемо реализовати у сурадњи са Помози.ба да би избјегли плаћање царине јер када ми као хуманитарна организација донирамо хуманитарној организацији, ослобођени смо плаћања царине. Компјутере ћемо купити у Шведској, а тренутно чекамо од дистрибутера повољну цијену и реализацију транспорта.

Тренутна акција коју радимо је акција за помоћ шест породица погођених земљотресом, три породице из Костајнице и три из Петриње и околине. Та акција је кренула 25. јануара. Око 99% акција су за подручје БиХ. Акције су усмјерене породицама које су социјално угрожене и неке болесне особе. Међутим, ми смо имали случај у септембру 2020. године, гдје нам се обратила мајка са два болесна дјетета са подручја Жупање. Два дјечака су обољела од јако ријетке генетске болести и једини су случај на Балкану. Она је била у јако тешкој ситуацији, била јој је потребна помоћ и ми смо се одлучили урадити акцију. Ријеч је о болести која напада срце. Имали смо уједно случај нашег Кључанина који је требао на операцију срца у Тузлу. Међутим, њему је здравствено осигурање покривало само 11 хиљада КМ, а операција је коштала преко 23 хиљаде КМ. Па смо ми ту акцију назвали ‘Акција три срца’. Скупљени новац смо подијелили на нашег Расима из Кључа и ово двоје дјеце.“

Много је особа којима је ова група помогла. Да ли након обављених акција остајете у контакту са тим људима?

„Да. То је нешто наљепше. Увијек смо у контакту са тим људима. Пратимо, шта и како раде, а они нам све вријеме шаљу слике шта су урадили са тим новцем. То су прелијепе приче. Једна од прича које би издвојила јесте прича о породици Ковачевић из Завидовића. Жена ја објавила апел и то је до нас дошло. Она није тражила новац, она је само тражила да јој неко купи краву да може дјецу нахранити. Она има двоје дјеце, а муж је остао без посла. Кућа у којој су живјели је остала недовршена. Ми смо њима послали око девет хиљада КМ. То је био јануар 2018. године. Она је од тога покренула мали бизнис. Купили су мотокултиватор, закупили земљиште, посијали садница. Купили су и краву, козу, направили су шталу, покрили кућу, увели струју. Она је данас мали привредник. Производи све врсте сирева и продаје по Завидовићима. Она прави своју тјестенину. Производи и продаје своје сапуне и детерџенте за људе који имају различите врсте алергија.

Такође, породица Делић из села Луке код Сребренице. Једна фантастична прича. Шевал Делић је био дијете за вријеме рата. Они су се крили по пећинама, он је ту и оболио, јер су се крили по пећинама скоро два мјесеца и преживљавали су од биљака које су налазили. На крају су он и мајка ушли у један од камиона, а отац и старији брат су остали у тим пећинама. Успјели су живу главу извући. Били су међу првим повратницима, када је све било уништено. Својим рукама од дрвета направили су кућу у којој живи. Све је ручно рађено. Његов апел је до нас дошао. Он је успио себи некако обезбиједити неко стадо од 7-8 оваца. Међутим,  вукови су поклали све те овце. Нашли смо тај апел и контактирали га. Он је исто тако мало чудо направио од свега што је од нас добио. Пуно је ту лијепих прича. Наравно, ми водимо рачуна како и коме помоћи да не би дошло до ружних ситуација. Оно што је једноставно код нас јесте то што не постављамо никакве услове људима. Људи мисле да кад се ми њима обратимо и кажемо да смо им одлучили помоћи, они мисле да нешто тражимо заузврат.

Ми идемо са претпоставком да сваки човјек који има своју породицу да само жели најбоље својој породици. Говоримо од самог почетка да нам је драго да нам се људи јаве. Нама апсолутно није потребан ниједан рачун. Нама су људи слали рачуне да нам покажу шта су купили и ми смо то аутоматски зауставили. Нама то није потребно. Не желимо да стварамо неку врсту неповјерења са људима којима помажемо. Желимо један здрав контакт, да они осјете да је та помоћ истинска.

Преузето: tacno.net

Фотографија: Емира Хаџиавдић Kоф – фото ФБ