Сузана Парађина Шкобо на друштвеним мрежама подијелила је несвакидашње искуство свога сина и његовог пријатеља који су због пандемије остали у Индонезији.

Уз одобрење ауторке, статус преносимо у цјелости:

– Уз огромне страхове који су се ових дана спустили на свијет, један далеко већи је када у оваква времена, када највише треба, породица није на окупу, када је неко твој тамо негдје, због заслужених пар дана одмора, остао, и нема га и не знаш када ће доћи. Након што је мој син Страхиња, будући доктор медицине, са пријатељем Срђаном, такође будућим доктором медицине у име чије породице такође пишем, остао на острву Бали због ситуације са вирусом, наша агонија је почела.

Затварање аеродрома, хотела, продавница, довеле су их до готово безизлазне ситуације. Немјерљив осјећај панике, страха и немоћи, који само родитељи могу разумјети, испунио нам је дане. У мраку неизвјесности о евакуационим летовима, у сталном контакту са Амбасадом Републике Србије, долазимо у контакт са Амбасадором Босне и Херцеговине, господином Мехмедом Халиловићем, због кога и пишем ових пар редака. Без да му је наложено протоколима и прописима, Амбасадор БиХ у Индонезији позива Страхињу и Срђана и отвара им врата свога стана. Да, господин Халиловић, отвара врата (и срце) свог привременог дома у земљи на другом крају свијета, дјеци која нису његова, коју не познаје, да помогне, да уради оно што је толико ријетко постало у ова времена, да готово и не вјерујемо у такве људе. И нису они једини којима је господин Халиловић пружио наду, утјеху и помоћ. Сада, када се ближи могућност да Страхиња и Срђан дођу својим домовима, морам одвојити моменат да станем, и да се захвалим на чојству и огромном срцу господину Халиловићу.

Да Страхиња и Срђан дођу својим кућама помогла је и Амбасада Републике Србије, али ова отворена врата привременог дома Амбасадора БиХ у Индонезији ,Мехмеда Халиловића, се никада неће затворити, ни у срцима нас бескрајно захвалних родитеља, ни у срцима Срђана и Страхиње.”

Младићи су се хуманитарним летом из Париза у четвртак успјели вратити у Београд, каже нам Сузана. Амбасадор БиХ у Индонезији, Мехмед Халиловић, за Н1 испричао је како је дошло до тога да дијели свој дом од краја марта до средине априла са будућим докторима медицине који су се нашли у безизлазној ситуацији, хиљадама километара од куће:

– Једна од основних мисија дипломатије, поред заштите интереса Босне и Херцеговине је и пружање подршке грађанима БиХ у земљи пријема. Кризне ситуације захтијевају брзу реакцију и у моментима као што је овај, једноставно урадите неке људске потезе који донесу људима извјесно олакшање. Потребно је нагласити да је од стране Амбасаде БиХ у Џакарти пружена подршка свим који су је тражили и онима за које смо знали да им је потребна. У овој кризној ситуацији смо остварили неопходну сарадњу са Амбасадом Републике Србије у Џакарти и та синергија правовременог дјеловања је на обострано задовољство получила одговарајући резултат, прича амбасадор Халиловић.

Могу ли људи задржати доброту која испливава у времену несреће, оставити иза себе подјеле, разлике?

– Кризне ситуације су прилика да без обзира на послове које обављамо, у тим моментима сви покажемо оно најесенцијалније људско у нама самима и да поступимо према другима онако како бисмо жељели да други у тешким моментима поступе према нама. Људски род је у условима пандемије на испиту и свакодневно смо у ситуацији да свједочимо о великим дјелима малих људи, а такође и о онима које историја неће на својим страницам забиљежити у позитивном свијетлу. Потенцирање подјела и разлика у нормалним условима није пут напретка док у условима кризе таква понашања наносе несагледиву штету и појединцима и цијелом човјечанству, закључује амбасадор БиХ у Индонезији, Мехмед Халиловић.

ПРЕУЗЕТО: Моја БиХ