Повратак из Њемачке је тема која деценијама није била на дневном реду, али протеклих мјесеци постала је реалност. Све је више породица које дижу сидро и одлучују се вратити у своју земљу.

Све већи број радника из Босне и Херцеговине одлучује се вратити из Њемачке због незадовољавајућих економских прилика, укључујући високу инфлацију, раст трошкова живота и политичку нестабилност.  Повратак омогућава ниже трошкове живота и прилику за покретање властитих послова. Такође, ситуација у Њемачкој се погоршава због смањења производње и растућих трошкова, што је довело до пораста повратака радника у БиХ – пише у анализи коју је урадила Bloomberg Adria.

Доминик Рашкај, маркетинг и ПР менаџер портала boljiposao.com, каже да је добар примјер Тузлански кантон, гдје се ове године у основне и средње школе уписало око деведесетеро дјеце која су се вратила из Европске уније, а раније смо имали примјер десетака повратака и уписа дјеце у ЗХК, а чији су родитељи до тадa били у Њемачкој.

– Основни разлог за повратак радника је економска криза која све више куца на врата Њемачке као чланице ЕУ и покретача економије Старог Континента. То видимо и кроз најаве Volksvagena, па и Аудија, који ће смањити производне капацитете, што покреће домино-ефекaт, дакле, угрожава оне фирме кооперанте које су произвођачи неких дијелова. У БиХ се углавном враћају радници из области грађевине, текстилне и дрвне индустрије, а ускоро се може очекивати и повратак радника из аутоиндустрије. Међутим, поставља се питање колико је реално очекивати да ће ти радници и њихове породице заиста и остати у БиХ. Нама је сваки школарац, свака млада, здрава, способна, квалификована особа потребна и јако битна. Особе које се враћају из ЕУ долазе и с додатним искуством и едукацијом те управо такве особе могу пренијети искуства и едуковати не само младе него и раднике из трећих земаља, а који су нам, наравно, потребни – истакнуо је Рашкај.

Несигурност је оно што би могло спрјечавати повратке већег броја људи у ову земљу, међутим, саговорник из Минхена пита се по чему је БиХ несигурнија у односу на Њемачку.

– Терористичких напада у БиХ нема већ годинама, то што политичари с времена на вријеме користе запаљиву реторику, иста реторика се користи и у Њемачкој, често се не бирају ријечи, међутим, сви некако живе и све некако функционише. Проблем миграната, с друге стране, много је већи у Њемачкој него што је у БиХ, јер се у БиХ они немају разлога задржавати. Перцепција се никад неће промијенити. БиХ може постати најмоћнија држава у Европи, међутим, морале би проћи деценије да цијели свијет не види Њемачку као такву и упркос овој кризи и даље се Њемачка гледа као најснажнија, али сигурно је по питању неке сигурности БиХ много сигурнија – каже он.

Новинари су се осврнули на још једну чињеницу, а то су поплаве у БиХ које су Јабланицу завиле у црно и од којих се, нажалост, дуго ова општина неће опоравити. Питали су га може ли се то у Њемачкој тако догодити.

– Не да се може догодити, већ може бити и још горе, међутим, и даље је Њемачка нама далеко, као што је Њемачкој БиХ далеко па се неке катастрофе неће памтити. Поплаве у Њемачкој 2021. године, које су се догодиле у јулу, биле су једне од најгорих природних катастрофа у историји земље. У поплавама у савезним покрајинама Сјеверна Рајна-Вестфалија и Порајње-Фалачка погинуло је више од 180 особа. Највећи број смртних случајева догодио се у округу Ahrveiler у Порајњу-Фалачкој, гдје су поплаве у многим мјестима однијеле цијеле дијелове градова и инфраструктуре. Штета од поплава процијењена је на милијарде евра. И данас се вуку репови због те катастрофе. На примјер, недостајало је раних упозорења и комуникације иако су метеоролошке службе упозоравале на опасност од обилних киша. Лоша је била координација хитних служби, каснило се у реакцији, што је повећало број жртава, одводни системи нису били адекватно одржавани, колико год то нама чудно дјеловало из перспективе у БиХ, у вријеме поплава показало се да апликације и дигитални системи упозорења нису довољно учинковито кориштени. Касније су се водиле расправе о нужности улагања у побољшање система за управљање кризама, инфраструктуру и јачање приправности за будуће природне катастрофе које су, због климатских промјена, све чешће и интензивније. О томе се и данас говори. Ето, видите да и такве ствари нису бајне у Њемачкој, тако да, пуно смо идеализовали и “обећану земљу”, али је чињеница да се све више људи враћа – закључио је саговорник.

Извор: srpskainfo.com