При крају средњошколског образовања Ивана Чулић још увијек није знала шта ће студирати. Али онда је схватила да је хемијска технологија савршена за њу – спој природне науке и инжињерства у којем се нешто ствара
Двадесетседмогодишња Ивана Чулић студентица је прве године мастер студија на Факултету за хемију и хемијску технологију у Љубљани. Као одувијек радознала особа спремна учити нове ствари, Ивана је већ одредила своје приоритете – у скоријој будућности жели положити испите и завршити факултет, а у сљедећих десетак година вољела би мапирати и анализирати водене токове у Босни и Херцеговини и осмислити одржив и учинковит систем њихове заштите.
Кад је уписала четврти разред гимназије у Новом Граду, Ивана Чулић још увијек није знала што би могла студирати. Њена старија сестра већ је започела своје студије у Бањој Луци и Ивана је почела истраживати студијске програме Универзитета у Бањој Луци. Одмах су је привукле природне и инжењерске науке, а први избор био јој је уписати Машински факултет:
– Машинство ми се баш свиђало, али тад су пресудиле предрасуде околине. Говорили су ми да једна дјевојка не би требала студирати машинство, тако се то мени представљало. И онда сам видјела да постоји Технолошки факултет у Бањој Луци на којем се могла студирати хемијска технологија. Мало сам истраживала и схватила да је тај смјер савршен спој природне науке и инжењерства у којем се нешто ствара. Одмах сам знала да је то за мене, прича Ивана за и-платформу.
Још за вријеме четверогодишњих основних студија, Ивана је озбиљно размишљала да се пребаци на студиј у Љубљану јер су Босна и Херцеговина и Словенија потписале споразум којим је осигурано бесплатно редовно школовање за студенте који долазе из наше државе. Од те идеје је одустала јер су јој с Универзитета у Љубљани препоручили да заврши основне студије гдје их је и започела да не би морала обнављати студијске године и полагати велику разлику предмета.
Свестрана Ивана на љетној школи у Стоцу/ и-платформа
Кад је дипломирала на бањалучком Технолошком факултету, једно вријеме је жељела пријавити се на неки од Ерасмус Мундус програма. Ипак, страх од полагања теста из енглеског језика био је јачи. У коначници је одабрала Универзитет у Љубљани јер је био најближи, јер је већ познавала људе који су били ту на студијама и који су били задовољни животом и студирањем у Љубљани и јер је, због претходне сарадње Технолошког факултета у Бања Луци с Факултетом за хемију и хемијску технологију у Љубљани, знала да ће имати прилику користити различите инструменте и бавити се лабораторијском анализом, што ју је највише и занимало.
ЖИВОТ У СЛОВЕНСКОЈ ПРИЈЕСТОЛНИЦИ
Крајем септембра 2021. године, само петнаест дана прије почетка предавања, Ивана је сазнала да је примљена на двогодишњи мастер студиј на љубљанском Факултету за хемију и хемијску технологију. Процес апликације, каже Ивана, уопће није био сложен.
– Кад се уписује факултет, рачуна се само просјечна оцјена свих студија и важно је да се већина предмета поклапа с оним што ћеш слушати од предмета у наредном периоду. Нисам имала никаквих потешкоћа, чак су ми признали један испит с основних студија јер сам студирала четири године и имала сам мало више знања, истиче Чулић.
Иако су предавања којима Ивана присуствује и испити које ће она полагати сви на словенском језику, ова млада хемичарка сретна је због тога.
– Често имамо семинарске радове које презентујемо на предавањима – први сам представљала на енглеском језику зато што сам била несигурна, а други сам већ урадила на словеначком. Да студирам на енглеском језику, не бих већ оволико научила да причам словеначки. Стварно није толико тешко, а доста су ме подржали и пријатељи који су тренутно овдје на студијама и који се воде узречицом: “Научит ће те живот”, каже Ивана.
Више о Иванином животу у Љубљани, стипендијама, активизму, волонтирању, али и дугорочним плановима за будућност читајте овдје.
