Ратне године у Босни и Херцеговини изродиле су генерације успјешне бх. дјеце која живе ван своје домовине, а једна од њих је Елма Оручевић. Рођена је у Мостару, али први рођендан дочекала је у Њемачкој. Дапаче, до сада је само један прославила у граду на Неретви. У периоду масовног враћања бх. грађана из Њемачке у БиХ, вратила се и породица Оручевић. Елма је у Мостар дошла осјећајући се као странац.

Не волим границе

– Било је јако тешко навићи се на нови систем образовања, на приче и питања којима нисам била окружена до тада и на велико присуство ратних рана и боли које сам интензивно доживјела, прича наша саговорница и тврди како се ни у Њемачкој ни у Мостару, па ни у Бриселу у којем данас живи, никада није осјећала довољно кући.

Признаје и како су је политика и корупција у свим сферама живота у нашој земљи гушиле и отјерале.

– Мој донекле идеалистички поглед на свијет био је да требам учити, радити на себи и да ћу наћи посао који ћу вољети, бити цијењена и што је најбитније за мене – сретна. Али, реалност у БиХ није била таква, истиче Оручевић, која за себе каже како нема јак национални идентитет, не воли заставе, границе, етничке подјеле.

У позадини оваквог става стоји чињеница да је са дјецом из свих дијелова свијета провела прве године образовања. Ова питања у школи нису била битна, али су пробудила Елмин афинитет према активизму у пољу људских права и борбе за једнакост свих људи.

– Сви смо рођени једнаки и нико нема право одузети другоме достојанство и право на могућности јер је рођен у породици у којој није бирао да се роди. Мислим да је наша дужност да будемо активни и да говоримо о неправдама које видимо око себе, јер у тренутку када вас задеси неправда, можда нећете имати некога ко ће да се заузме за вас. У моменту када дође до потребе за реаговањем, већ је касно и требамо радити на спречавању да до тога уопште дође, прича наша саговорница, која је и сама била означена етикетом избјеглице коју није бирала.

image

Елма са заступницом Ирином Јовевом

А повратком у Мостар наметнуте су јој и додатне етикете са којима се није идентифицирала. Одласком на Колеџ уједињеног свијета у Мостару Елма се почела активније укључивати у рад локалне заједнице, па након тога и кроз програме АИЕСЕЦ-а и Хјуманити ин Екшон. Путовала је Европом и упознала људе из цијелог свијета, обављала праксе и волонтирала. И данас волонтира у Црвеном крсту у Белгији и често има прилику разговарати с младима из БиХ и регије, које охрабрује да раде на себи, али и да не заборављају ко су, одакле су дошли и да помогну и другима, било да је то кроз разговор, финансијски или како најбоље знају и могу.

У професионалном смислу, наша саговорница обнаша функцију шефице канцеларије Ирене Јовеве, заступнице у Европском парламенту. Пут до овог успјеха био је тежак – почео је основним студијем у Мостару и мастер-студијем у Аустрији и Словенији, уз стипендију Фондације “Конрад Аденауер”, преко плаћених и неплаћених пракси у Бриселу, до стажа у калифорнијском Сенату код сенатора за 27. калифорнијски дистрикт Бена Аллена. А било је ту и много неуспјеха, борбе са администрацијама, дискриминације, неправде, финансијских проблема – до посла који данас има.

– Господин Јасенко Селимовић, иначе Босанац са адресом у Шведској, понудио ми је шансу да радим као стажистица и понудио ми посао. Радили смо много на теми западног Балкана, тако да се мој посао у потпуности преклапао са мојим приватним интересима, каже Елма чији је фокус рада данас на младима, околишу, људским правима и западном Балкану. У Европском парламенту се види још неко вријеме јер је ту, признаје, истински сретна и осјећа да њен потенцијал долази до изражаја.

Најбоља инвестиција

Од напора у борби за промјенама у друштву не одустаје – било да то ради кроз политику или директан рад са младим људима.

– Јако сам осјетљива на неправду и управо ме борба за правду највише гура, али и моја искрена жеља да се људима помогне да имају бољи и достојанственији живот, да дишу слободно и буду оно што јесу без страха. Помоћ на путу до испуњења потенцијала младих људи је најбоља инвестиција, закључила је Елма Оручевић.

Преузето: МојаБиХ