Љекари Ведка и Аднан Беговић, брачни пар из Сан Диега, за Н1 су подијелили своја искуства са лијечењем пацијената обољелих од ковида у Сједињеним Америчким Државама.

Аднан Беговић, љекар специјализиран за плућне болести и интензивну његу и ванредни професор на факултету, говорио је о мутацијама корона вируса.

“Да ли нова врста мутација на постојећем вирусу утиче на ефекат вируса, да изазива другачије симптоме и погоршава клинички слику, немамо тих информација. Код неких сојева, као што су британски, бразилски и јужноафрички, постоје одређени подаци који сугеришу да је понашање вируса другачије што се тиче везивања за ћелије, да је више инфективан, у стању да направи већу штету и можда и промијени клиничку слику. Информације које имамо немају на снази да је то тачно. Према мом искуству, немам импресију да се дешава ишта ново”, појаснио је.

Говорио је и о терапији пацијената у САД-у антивирусним љековима, казавши да нема искуства са Фавиром, али има са Ремдесивиром, који је једини одобрен у САД-у.

“Највећи ефекат тог антивирусног лијека је у групи са релативно благим симптомима. Показало се да може имати и ефекат на оним пацијентима који захтијевају болничко лијечење и потребу са кисиком. Наравно, користи се са јединим лијеком који је у Америци препоручен, а то су стероиди. Колико знам, овај други доста је сличан у смислу ефекта. Овај лијек (Фавира) је одобрен у неколико држава, није одобран у САД-у, нема ефекат на смртност, али има на смањење болничких дана, исто као и Ремдесивир”, казао је.

Говорећи о вакцини, др. Беговић је казао да су и он жена примили Пфизерову вакцину, те да је он имао само лакше симптоме након примања вакцине.

“Епидемиолошка ситуација ће се поправљати са већим бројем вакцинисаних особа. Постоје препоруке у САД-у да људи који су вакцинисани могу сједити у затвореном простопру без маске, што ја не практицирам. Ми не знамо да ли вакцине спречавају инфекцију. Вакцине спречавају симптоме болести, али не знамо да ли спречавају инфекцију и они који су вакцинисани могу бити инфицирани и да преносе своју болест”, појаснио је.

Ведка Беговић, докторица интерне медицине, говорила је о лијечењу пост-ковид пацијаната.

“Цовид је подијељен на акутну фазу која траје четири седмице, затим долази продужени цовид од 4. до 12. седмице и послије 12. седмице говоримо о пост-цовид синдрому. Пацијенти се могу жалити на симптоме које су имали у току болести и на неке нове симптоме. Симптоми су израженији код људи који су имали тежу клиничку слику. Особе које су била асимптоматичне могу имати симптоиме који могу трајати 2-3 мјесеца. Најчешћи су посусталост, умор и замор, а такође и болови у прсима и отежано дисање”, казала је.

Тврди да она не преписује антибиотике за амбулантно лијечење цовида.

“Ми не прописујемо антибиотике за благе облике. Студије су показале да чак и ако имате упалу плућа, ви мишта нећете постићи са антибиотицима. Опет, прииступ мора бити индивидуализиран. Ако имате пацијента у ризику развијања суперинфкеције, морате направити клинички суд, а то су болесници који су у болници. У амбулатном лијечењу не преписујемо антибиотике”, појаснила је.

Говорила је и уносу Ц и Д витамина.

“Витамин Ц има своју одређену улогу у имунолошком систему и очувању кардиоваскуларног система и добро га је уносити са храном. Приступ је да не постоји за и против. Неће вам штетити, али да ли ће превенирати ковид, не зна се. Са витамином Д је мало другачије. Постоји преклапања људи који имају низак нови витамина Д и ризик од ковида. Кад имате пацијента за којег сматрате да се може развити тежа клиничка слика потребан је унос витамина, али то су мање дозе”, казала је.

Преузето: bhaaas.org