“Ваш дрек, наш крух”, поручује својим потенцијалним клијентима Адмир Суљић. Једна од његових фирми обавља хитне интервенције за отчепљивање канализацијских цијеви 365 дана у години. Овај, по занимању керамичар, добро слаже плочице, а још боље маркетиншке слогане. Тај таленат га је довео до пословног успјеха.
– Ја сам постигао да имам бесплатну рекламу. Не може проћи комби, а да га људи не запамте, рекао је Адмир за Deutsche Welle.
Али Адмирови снови о пословном успјеху рођени су на тврдом лежају. С посуђеним тенисицама и неколико десетака њемачких марака у Хрватску је из Босне, у трећем покушају, доселио 2000. године.
– Спавао сам под мостом, а то су, у принципу, били дани, мјесеци и година које се не би нико нормалан не би волио сјећати, а камоли препричавати, искрено ће Суљић који је данас власник пет фирми у Хрватској, са укупно шездесетак упосленика.
Унаточ трновитом путу, ведрину и смисао за хумор није изгубио.
– Питају ме што сам остао у Загребу, знам се зезати да нисам могао од Брегане даље са босанским пасошом, истиче Адмир.
С обзиром да ради оно што други не желе, мањак радне снаге у Хрватској за њега значи више посла. Осим хитним канализацијским интервенцијама, његове фирме се баве столаријом и постављањем уређаја за хлађење – све уз припадајуће слогане. Но, Адмир је искусио и тамну страну успјеха у туђој земљи.
– Ја Босанац, што сам ја дошао у Загреб, у његову државу, њему кројити судбину и одређивати правила. Тај наш ментални склоп, балкански – кад реално погледаш, не знаш с чиме га успоредити. Али опћенито у Хрватској, онај човјек који ради, труди се, ствара, он има највише проблема, тврди Суљић.
Овај успјешни гастарбајтер у међувремену и на родној груди шири своје пословно царство, а у Хрватској је прије неколико година прешао и на “мириснији” бизнис – отворио је фризерски и козметички салон. Али Адмир ионако никада није имао проблем с тиме што се бави “смрдљивим” послом. Јер, како каже…
– Новац има посебан мирис, свима је привлачан и свима мирише.
А Адмир очито има нос за њега.
Преузето: МојаБиХ