Многи Босанци и Херцеговци широм свијета имају успјешне каријере у разним браншама, а један од свјетлијих примјера је сигурно Мирсада Јакуповић, која је у претходних 32 године прошла пут од избјеглице из Санског Моста до невјероватног успјеха у Канади.

Јакуповић је прије 32 године била приморана да напусти свој родни град, а данас води цијели одјел фирме Мaрсh, глобалног лидера у брашни брокерских услуга, у Вaнcоувeру.

Рођена је 1980. године у Санском Мосту, а већ 12 година касније, у Босни и Херцеговини је почео рат. На самом почетку разговора, испричала је како је изгледало њено дјетињство, које је обиљежено почетком рата у БиХ. Даље је рекла да је њена породица била приморана да напусти Сански Мост.

Даље су, како је рекла, дошли у Хрватску те накратко у Словенију, да би се поново вратили у Загреб, гдје су провели шест мјесеци.

Када се породици у Загребу придружио отац, вријеме је било да се крене даље у Европу, односно у свијет, према њиховом искуству.

“Када се мој отац нама придружио, тражили смо да идемо у Њемачку, Аустрију или Италију, јер смо жељели да будемо што ближе Босни да се можемо вратити када се рат заврши. Међутим, рекли су нам да су у тим земљама примили велики број избјеглица из наше земље, те да их више не примају. Дали су нам прилику за Канаду, која је тада прихватала 10.000 босанских избјеглица. Ми смо прихватили и једино што смо могли бирати било је да ли ћемо у енглески или француски дио Канаде”, прича нам Јакуповић.

Подијелила је и шаљиву причу како су само жељели избјећи Вaнcоувeр, јер је био на западној страни Канаде која је за њену породицу тада био “крај свијета.” Срећа је жељела да баш оду у овај канадски град, иако она сада каже да је сретна због тога.

“Могло је бити пуно горе, могли смо да не преживимо, али тада је нама Вaнcоувeр био страшан”, каже Јакуповић.

По доласку у Канаду, дочекао их је необичан призор којег тада нису могли ни замислити.

“По слијетању на аеродром и отварању врата како би изашли након свих контрола, само се сјећам блицева, новинара, фотографа и сниматеља. Ми смо били међу првим избјеглицама које су стигле у Вaнcоувeр из БиХ и Канађанима је ситуација у нашој земљи била страшна за гледати и чути, па су нас хтјели дочекати и имати ту прву причу од некога ко је тамо био”, прича Јакуповић и истиче да је њена породица била посебно занимљива медијима, дјелимично јер је њена мама знала енглески језик.

Каже да је њеним родитељима било тешко што су били на социјалној помоћи, па су брзо пронашли послове и иселили се из центра за прихватање избјеглица. Због тога, како нам је испричала, је њена породица била још занимљивија локалним медијима.

“Након годину дана су нас поново нашли и радили причу о томе како смо се снашли. Тада смо били у медијима и били смо истакнути као примјер интеграције избјеглица у канадско друштво”, прича Јакуповић.

Након неколико година, рат у БиХ је стао, а њена породица жељела се вратити назад у БиХ.

“Већ 1996. године смо почели планирање повратка назад у БиХ, а ја сам планирала уписати економски факултет у Сарајеву или Загребу. Мој отац је први отишао назад кући 1996. године, а ми смо у наредне двије године требали да се преселимо као породица”, каже нам Јакуповић.

Међутим, открила је да је њу било страх да ће у БиХ опет доћи до ескалације и новог рата, те да ће опет морати кренути од нуле. Због тога је одлучила, па успјела, наговорити родитеље да она, тада с непуних 18 година, остане у Канади.

Уписала је економски факултет, а чак је добила и прилику коју није очекивала.

“Када сам била трећа година факултета, добила сам прилику да семестар проведем у Јапану, што је мени било невјероватно. Мислила сам да немам шансе као ‘Мирсада из Босне’ и чак нисам никоме, па ни родитељима, рекла да сам аплицирала. Када сам видјела да сам прилику добила, нисам могла да вјерујем. Провела сам семестар у Косhiру и тамо сам упознала њихову културу”, испричала је Јакуповић.

По повратку назад у Канаду и завршетку факултета, сјетила се свог сна из дјетињства да ‘ради у великом граду и великој стакленој згради’, па се хтјела запослити у финансијском сектору. Брокерске услуге и осигурање, каже, није ни разматрала, до једног разговора с пријатељицом.

“Мислила сам да ћу ту бити само док не одлучим шта стварно желим, али сам видјела колико је та индустрија свеобухватајућа и колико утиче на свијет. Почела сам као асистент асистентима, па сам кренула напредовати. Редом сам била асистент, јуниор брокер, па брокер, а 2017. године сам добила прилику да водим тим брокера. Кроз то све сам дошла до мјеста асистента потпредсједнику, па мјеста потпредсједнице и сениор потпредсједнице, а недавно ми је понуђено да водим цијели одјел фирме Marsh у Vancouveru” каже ова успјешна пословна жена.

За крај разговора, Мирсада Јакуповић каже да је увијек стављала акцент на труд и рад, али и да је њено поријекло из БиХ, као и чињеница да у њеној бранши доминирају мушкарци, увијек служило као додатна мотивација за достизање успјеха.

Извор: Klix.ba