Мој повратак и инвестирање у подузетништво у Босни и Херцеговини поред емотивних имао је и економске разлоге. Препознао сам изузетно велике пословне могућности које тржиште наше земље има. Ми смо држава у развоју, а све државе које су у развоју пружају највише потенцијала. Волим често на конференцијама и скуповима, нарочито онима на којима се окупљају млади да поставим питање: шта мислите гдје има више пословних потенцијала, у једној Њемачкој или у једној БиХ?”, каже за Форбес БиХ Самир Вилдић подузетник који је, након 17 година школовања и рада у Турској, одлучио да се врати у родну земљу и инвестира своје знање и искуство у бх. економију.
“Наравно, сви мисле да има више у Њемачкој, али то није тако. Више их има у БиХ. Њемачка се као тржиште већ реализирала, па је на таквом тржишту јако тешко наћи своје мјесто као подузетник и бити у њему препознатљив. У БиХ то није случај.“ У БиХ је основао двије фирме, у којима је добило посао више од 30 људи. Основни модел пословања једне од његових фирми, која дјелује у 15 земаља свијета је цонсултинг, односно привлачење страних инвеститора у БиХ, било да је ријеч о бх. дијаспори или страним држављанима. Много је повратничких прича попут Самирове, јер бројни су примјери у којима су наши људи након одређених година проведених на Западу одлучили да се врате у своју земљу поријекла и у њој покрену бизнисе, те запошљавајући локално становништво помогну развој домаће економије.
У иностранству живи око 2,2 милиона људи бх. поријекла
Према подацима Министарства за људска права и избјеглице БиХ, процјењује се да у иноземству живи око 2,2 милиона људи бх. поријекла. У односу на цјелокупно становноштво дијаспора представља близу 60 посто укупног становништва БиХ. Сваке године од њих, на основу новчаних дознака у БиХ стигне више од три милијарде КМ. Претпоставља се да дијаспора још толико новца унесе у БиХ путем неформалних канала као и кроз своју потрошњу током љетног одмора. Статистистички подаци показују да бх. дијаспора не учествује у бх. економском животу само кроз новчану помоћ члановима својих ужих и ширих породица које су остале живјети у БиХ, већ и кроз улагање у подузетништво, које је из године у годину све веће. Осим путем инвестиција које прате повратци у земљу поријекла, дијаспора БиХ улаже и директним инвестирањем, гдје она задржава свој боравак у земљи емиграције, а инвестиција у БиХ егзистира као привредно друштво под контролом страног власника. Прецизно евидентиран износ колико бх. дијаспора на годишњем нивоу инвестира у подузетнишво у БиХ, не постоји, будући да се подаци о инвестицијама дијаспоре не воде засебно, већ у оквиру укупних страних инвестиција.
Дијаспора као директни инвеститор или посредник
Како су појаснили у ФИПА-и (Агенција за унапређење страних инвестиција Босне и Херцеговине), статистику у оквиру директних страних инвестиција, а везано за улагања дијаспоре, веома је тешко званично водити, с обзиром да могу бити различити појединачни приступи приликом оснивања фирми. Оснивачи привредних друштава из исељеништва могу се регистровати као бх. грађани или преко страних компанија, без обавезе навођења оснивача или повезаности са исељеништвом. Такођер, осим у земљи пријема, исељеништво може имати или осигурати финансијска средства и у БиХ, па се поријекло капитала као основна одредница ДСИ, не мора увијек везати за иностранство.
“Директне стране инвестиције су у периоду јануар-септембар 2023. године износиле милијарду и 442 милиона КМ, што представља повећање од 23.9% у односу на исти период претходне године када су директне стране инвестиције износиле милијарду и 164 милиона КМ“, казали су нам у ФИПА-и.
“Бх. дијаспора је огромна. Наше процјене су да она на директан или индиректан начин учествује са 1/3 у бруто националном производу БиХ“, каже Армин Алијагић, предсједник Удружења Наша перспектива, које посљедњих 15 година ради искључиво на инволвирању дијаспоре у економски развој БиХ. Ово удружење било је главни локални партнер петогодишњег УСАИД-овог пројекта Диаспора инвест, у окиру којег су кроз програме бесповратних средстава и техничке подршке подржане 164 фирме у Босни и Херцеговини.
„Вечина од тих фирми (између 60 и 70 посто њих), резултат су директне дијаспорске инвестиције, што значи да је дијаспора дошла у БиХ и инвестирала свој капитал, док је остатак фирми у БиХ отворен кроз кључно посредовање дијаспоре, која је анимирала своје послодавце да региструју фирму у БиХ“, каже Алијагић и додаје:
„Захваљујући њиховим препорукама, фирме са Запада су за своје будуће инвестицијске дестинације умјесто турских, бугарских и других тржишта бирале босанскохерцеговачко, што такођер видимо као дијаспорску инвестицију, јер да није било ње та фирма се не би нашла у БиХ. И вјерујте, јако их је пуно.
Алијагић, који је и сам живио 15 година у иноземству, у Холандији, гдје је завршио економију, те се одлучио вратити у БиХ, истиче да је кроз 164 фирме у БиХ отворено више од 2.000 радних мјеста, инвестирано 71 милион КМ, реализирано 144 милиона извоза и 191 милион продаје.
Инвестиције у срединама поријекла
Када је ријеч о секторима у које бх. дијаспора највише улаже, он каже да су они разнолики, али да предњаче свакако металопрерађивачки, дрвни, туристички.
“Дијаспора у 90 посто случајева инвестира у мјесто поријекла. Средине које типични страни инвеститори заобилазе, не заобилази дијаспора, јер је то њихово родно мјесто за које су везани. У Кантону Сарајево напримјер забиљежено је јако пуно инвестиција у ИТ сектор“, говори Алијагић. Фирме које отвара бх. дијаспора су извозно орјентисане, појашњава наш саговорник. Просјечна бх. фирма, каже он, извози 15 посто своје производње, док она покренута од стране дијаспоре, извози 71 посто.
„Људи када долазе из иноземства у земљу свог поријекла са собом не доносе само капитал већ и страна тржишта“, каже Алијагић.
Једна од фирми која је отворена у БиХ и захваљујући подршци из УСАИД-овог пројекта Диаспора Инвест је Те Ора, из које је развијен изузетно успјешан бх. бренд функционалне и здраве хране “Бардо”, који се данас продаје како на тржишту БиХ тако и Велике Британије.
“Моја мотивација да покренем фирму у БиХ је великим дијелом била жеља за јачом везом за домовином и са начином на који своје пословно искусутво и знање могу да примијеним кроз бизнис који ме повезује са БиХ и кроз који сам видјела могућност да унаприједимо профил БиХ, те на неки начин искористимо индустријску базу и људске ресурсе у стварању производа који могу да привуку купце у БиХ, регији, а и даље у свијету, каже за Фобес БиХ Лилијан Сулејмановић, Сарајка која с породицом живи у Великој Британији. Прије него што је отворила фирму, у Великој Британији, прича нам, није имала унапријед припремљено тржиште. Мрежа контаката које је развила кроз и након школовања на Оxфорду и Харвард Бусинесс Сцхоолу, били су јој од помоћи у каснијем развијању пословне мреже.
Освојили престижно британско тржиште
„УСАИД нам је помогао са својом контрибуцијом за набављање опреме за производњу гдје смо у Сарајеву направили једну малу, али заиста пофесионалну производњу хране коју смо у току 2020. године провели кроз потребне Стандарде за квалитет хране и пића што нам је заиста помогло у отварању тржишта изван БиХ. Мала смо фирма, иза нас не стоји велика корпорација, али смо успјели, што ме чини изузетно поносном, да се изборимо за једно јако престижно и изузетно конкурентно тржиште какво је Велика Британија, и представимо наше производе на најбољи начин. Ово је наш почетак, јер планирамо излазак и на тржиште ЕУ“, каже Сулејмановић и додаје да је радује сваки напредак у побољшању системских услова за подузетништво у БиХ, неовисно о томе да ли се ради о инвестицијама домаћих подузетника или оних које долазе од бх. дијаспоре. Тиме би, каже она, и многе, мале, домаћинске фирме, добиле прилику да прерасту у веће фирме (мала и средња предузећа), те тако учествују у стварању индустријске базе, преноса знања на друге подузетнике, као и повећања запошљавања.
Унапређење пословног амбијента
Осим на адресе ФИПА-е, Министарства за људска права и избјеглице, као и УСАИД-а, адресе на које се бх. дијаспора може обратити за информације и помоћ, уколико жели инвестирати у БиХ су још и:
Ентитетска министарства надлежна за подузетништво, привреду, опћине (координатори/уреди за дијаспору или Оне Стоп Схопови у неким од њих), као и организацијама:
Удружења привредника и бизнис клубови у дијаспори, привредне коморе попут Британско-босанскохерцеговачке привредне коморе Норвешко-босанскохерцеговачке привредне коморе итд.
У оквиру својих надлежности, Министарство је у Политици о сарадњи са исељеништвом, коју је Вијеће министара БиХ усвојило 2017.године, предвидјело одређене мјере с циљем подршке инвестирању дијаспоре. То су прије свега активности на јачању капацитета јединица локалне самоуправе за сарадњу са исељеништвом, из разлога што се у пракси показало да је дијаспора већином заинтересирана за инвестирање у мјеста поријекла у БиХ. Та сарадња је нарочито важна, ефикасна и видљива када се одвија на локалном нивоу“, кажу за Форбес БиХ у Министарству за људска права и избјеглице БиХ, те додају да је на темељу споменутих мјера ово министарство потписало меморандуме о сарадњи са више од 40 јединица локалне самоуправе. Министарство опћинама такође одобрава грант средства за сарадњу са исељеништвом, кажу у Министарству. Из свега наведеног као закључак се намеће да воља бх. дијаспоре да улаже у земљу свог поријекла постоји, као и капитал, али и то да су могућности БиХ као тржишта изузетно велике, како за домаће тако и иноземне инвеститоре.
И једнима и другима, наводе у ФИПА-и, неопходно је унаприједити поједностављење административних процедура, скраћивање рокова за издавање дозвола, и других мјера које се тичу пословног окружења у БиХ, а између осталог и значајнија промоција инвестицијских потенцијала код дијаспоре.
Више о овој теми можете пронаћи на линку испод:
