Матурско вече 15. генерације ученика школе босанског језика у Викторији
Пише: Аиша Хаџиахметовић
У петак увече, 18. децембра 2020. године у свечаној сали велелепног здања Гранд Старс Рисепшн у Сјеверној Алтони у Мелбурну, у савезној држави Викторији, одржано је матурско вече 15. генерације матураната Босанске школе.
Заједно са својим наставницима, родитељима, другим ученицима, бројним гостима, званицама из ВСЛ-а, Викторијанске школе језика, државне аустралске институције под чијим окриљем се изучава и босански језик, те амбасадором БиХ за Аустралију и Нови Зеланд, господином Мирзом Хајрићем, матуранти су на веома свечан, достојанствен и радостан начин обиљежили крај свог школовања у Босанској школи. У оквиру свог редовног средњошколског образовања у Аустралији, они су могли изабрати босански језик као изборни предмет, потпуно равноправно са другим изборним предметима, полагати га усмено и писмено, те освојеним резултатима кренути са уписом жељених факултета и започети своје академско образовање. Тако су и ове године матуранти из три центра у Мелбурну – Нобл Парка, Каролина Спрингса и Гилонга путем школе босанског језика одржали посебне, личне, традицијске, језичке и културолошке везе са Босном и Херцеговином – домовином њихових родитеља и предака.
Званични дио програма отворила је предсједница удружења наставника и родитеља босанског језика и Викторији, Аиша Хаџиахметовић, која се у свом поздравном говору захвалила присутнима и свима онима који пружају подршку школи омогућавајући тако њено постојање, и наравно, честитајући матурантима на њиховом изузетном успјеху. Посебна захвалност је упућена родитељима ученика, чија је воља и устрајност да шаљу дјецу у босанску школу инспиративна, јер указује на огромност љубави коју гаје према својој првој домовини – Босни и Херцеговини и због чега су истински хероји школе.
Својим доласком из Канбере, матурско вече је увеличао амбасадор БиХ, господин Мирза Хајрић, донијевши из амбасаде похвале за најбоље матуранте из генерације 2019, а то су били Амела Шабић, Сара Ахмед Насреен и Менсур Алетић. Он је такођер у свом обраћању истакао захвалност родитељима, ученицима и наставницима за њихове напоре да кроз школу чувају и његују везу са домовином. О својим утисцима о матурској вечери амбасадор је, између осталог, рекао и сљедеће:
„Срце ми је заиста пуно ове младости, љепоте и талента. Ово је једно предивно вече и хвала вам што сте ми напунили срце.”
У име Викторијанске школе језика присутнима се обратио др. Феликс Сидел, координатор из центра западног дијела Мелбоурна, истакавши важност очувања језичке посебности и идентитета, у овом случају босанског језика и културе, у мултикултуралном аустралском друштву. А о својим утисцима о самој вечери, рекао је сљедеће:
„Импресиониран сам нивоом језика ученика матураната, волим језике, и већ сам научио неколико кључних ријечи… овдје су ученици заједно са родитељима учили језик.”
Како је ова 2020. година била посебна, незапамћена у повијести човјечанства по тешкоћама и изазовима које и сада свједочимо у цијелом свијету: пандемији, изолацији, онлине настави… није било могуће да наставници припреме дјецу за њихов наступ у оквиру церемоније. Али су зато они, по први пута сами били актери и креатори умјетничког дијела вечери. Наставник из Геелонга Сеад Макаш је врло импресивно донио пјесму Неџада Ибришимовића „Босна”, „Мора” Абдулаха Сидрана зазвучала је потресно у интерпретацији Минете Хаџиавдић, наставнице из Нобле Парка, лахкоћу и ведрину пјесме Енеса Кишевића „Моја љубав” донијела је наставница Адиса Муратагиц, а своје мигрантско искуство преточила је у носталгичну причу „Туђина” наставница из Царолине Спрингса Аиша Хаџиахметовић.
Посебно одушевљене изазвала је матурантица Адна Кашић својим искреним и надахнутим литерарним записом „10 година у Босанској школи” говорећи како се ријеч мерак не може превести на енглески језик, већ само доживјети, а зашто је било важно слати дјецу у Босанску школу, њена мајка, госођа Нерма Кашић је рекла:
„Дјеца нису имала пуно избора јер смо то очекивали од њих, и као родитељи смо поносни на њих, показали су одличан резултат.”
Ипак, врхунац матурске вечери била била је додјела диплома и поклона матурантима, када су се на веома узвишен и дирљив начин матурантима обратили њихови наставници Минета Хаџиавдић, Сенад Макаш, а у свом опроштајном говору наставница Сада Макаш рекла је између осталог:
„Матерњи језик носи топлину дјетињства, умиљатост завичаја. Оно што ми можемо учинити је јачати и развијати етнички идентитет и припадност култури. Драги матуранти, што бих пожељела својој дјеци то исто желим и вама. Чиме се год бавили у животу, најважније је да будете честити, одговорни и хумани према људима који се нађу на вашем путу.”
На крају вечери, тј. након додјеле захвалница и признања спонзорима школе и донаторима вечери уз музику, плес и пјесму сви присутни су се засладили матурантским колачем.
Све у свему, било је то вече за памћење. У атмосфери љубави, међусобног поштовања и захвалности Босанска школа у Викторији је показала не само добре организацијске способности, већ и лице истинске љубави у племенитој идеји повезивања култура Аустралије и Босне и Херцеговине.
А свој коментар дали су бивши предсједник Удружења наставника босанског језика Викторије Сеад Омеровић, и ученица 4. разреда центра у Каролина Спрингсу, Наида Мутапчић:
„Мени је изузетно задовољство да присуствујем једној оваквој церемонији, сви наши досадашњи резултати су уродили плодом, свака част вама наставницима, ученицима, њиховим родитељима и спонзорима који су помогли да заједно проведемо једно предивно вече. Иако смо далеко од Босне, Босна заувијек живи у нама.“
Мала Наида о утисцима вечери: „Јако је добро.“
