Аида Камишалић Латифић је доцентка и истраживачица на Универзитету у Марибору гдје је докторирала рачунарске науке 2014. године. Њезина истраживачка интересовања се фокусирају на технологије база података, blockchain технологије, аналитику података и медицинску информатику. Написала је бројне научне радове објављене у реномираним часописима са фокусом на област рачунарства и пријаву патента у области blockchain технологије. Била је укључена и води међународне пројекте те је 2019. године добила награду факултета за изузетан истраживачки рад. У јануару 2020. године добила је престижну титулу инжењерке године 2019. у Словенији. Ова успјешна Босанка тако се нашла раме уз раме с многим успјешним Словенцима.

– Ове године се бира трећа генерација инжењерки која ће бити представљена јавности, а инжењерка године ће бити проглашена почетком 2021. Веома сам поносна на ту титулу. Морам признати како нисам очекивала да ћу баш ја бити изабрана између 10 номинованих инжењерки. У мени су препознали особу која може бити највећи узор дјевојкама у њиховој одлуци да се посвете техничким студијима и инжењерском позиву. Том титулом сам добила платформу преко које, својим примјером, могу показати младима да су рад, упорност и стечено знање пут до успјеха. На тај начин покушавам младима пренијети поруку да понекад у животу не иде све како планирамо и да је потребно савладати много препрека, вјеровати у себе и имати јасно постављене циљеве и стремити ка њима, каже Аида.

Камишалић Латифић је велики дио свога истраживачког рада посветила blockchain технологији. Појам који је у БиХ још увијек многима непознаница. Иако не постоје назнаке значајније примјене ове технологије у приватном или јавном сектору БиХ, појављују се одређена интересовања у академским круговима.

– Нажалост, не знам доста о примјени blockchain технологије у БиХ. Имамо један билатерални пројекат на тему blockchain технологије са Електротехничким факултетом Универзитета у Сарајеву. Зато знам да постоје активности у смислу истраживачког рада, али не знам колико се заправо размишља о увођењу технологије у јавном или приватном сектору. У Словенији постоји велики број пројеката који имају темеље у blockchain технологији. Ради се о примјени у разним доменама, нпр. нови пословни модели у трговини енергијом, управљање дигиталних цертификата, повезивање ланаца снадбјевања итд. Наша истраживачка група је била препозната и од стране ЕУ blockchain опсерваторија и форума Европске комисије, који нас је, у свом задњем извјештају, уврстио као најзначајнију академску иницијативу у Словенији на подручју blockchain технологије.  Европски патент, који имамо пријављен на тему blockchain технологије, ове године је био награђен златном и бронзаном медаљом на два сајма иновација. Златну медаљу смо добили на међународној изложби иновација ARCA 2020 у Загребу, а бронзану на сајму иновација и подузетништва Сарајево 2020.  Вјерујем да је кључ у повезивању и преносу знања. Тако би највише могли допринијети и развоју употребе blockchain технологије у БиХ, појашњава успјешна Босанка.

Технологија је један од главних оружја у борби против актуелне пандемије, омогућавајући многима да обављају редовне активности упркос неповољној ситуацији. Blockchain технологија игра велику улогу у ублажавању посљедица коронавируса кроз примјене у медицини те олакшавању размјене поузданих информација међу научницима, али и према јавности.

– Blockchain технологија се већ неко вријеме спомиње као једна од кључних и иновативних технологија које могу имати важну улогу у здравственом сектору, јер омогућава дијељен приступ и контролу над подацима – омогућава нам такозвани patient-centric приступ, који у средиште поставља појединца (пацијента) и не институцију. Blockchain технологија је кључна за успостављање транспарентности дјеловања и омогућава цјеловитост података. Тако, и у борби против коронавируса, омогућава, на примјер, праћење избијања болести и побољшано управљање подацима о клиничким испитивањима, тако да смањује кашњења у регулаторним одобрењима и успоставља непосредну комуникацију међу актерима. Та непосредна комуникација и успостављен систем за сигурну сарадњу, те праћење и тражење медицинских ланаца опскрбе је такођер битан аспект, поготово у тренуцима када имамо проглашену епидемију. Потреба по транспарентности дјеловања је све већа, на примјер праћење донација, кризно управљање итд. Знамо да се од тренутка када је почела епидемија интензивно повећавало ширење дезинформација. Платформе које су тренутно у употреби не омогућавају потврду аутентичности података, што може довести до панике у јавности и ирационалног понашања. Зато се појављује потреба за развојем система, који би темељио на blockchain технологији, а осигурао би да су информације, које долазе до јавности, поуздане, говори Аида за портал Диаспора Инвест.

Иако многи истичу значај дознака бх. дијаспоре које неоспорно дају велики допринос економији Босне и Херцеговине, веће богатсво лежи у преносу знања стручњака из дијаспоре попут Аиде у нашу домовину. Једна од истакнутијих прилика за пренос знања из дијаспоре је и конференција „Reconnect“ која се сваке године одржава у организацији УСАИД пројекта „Диаспора Инвест“ и удружења Рестарт.

– Вјерујем да наш највећи допринос БиХ може бити у преносу знања и искуства како на стручном подручју дјеловања тако и у преносу идеја и добрих пракси из држава у којима смо активни. Повезивање је кључно. Прије сам навела да имамо билатералну сарадњу са ФЕ УНСА. То је један од могућих видова сурадње. Други је, наравно, да се млади кадрови, под нашим менторством, одлучују наставити образовање на постдипломском студију, што нам даје додатне могућности преноса знања. Највећи потенцијал имамо у савјетовању фирми, разних организација и јавних институција. То је једна од наших основних мисија у Словенији –  пренос знања у праксу, у привреду. Чињеница је да академске институције себи могу приуштити истраживачки рад, за које већина подузећа нема ресурса. Зато је кључ до успјеха у повезивању са академским/истраживачким групама, које могу тражити рјешења на захтјевне изазове из праксе. Једино на тај начин можемо заједнички подупријети и омогућити процесе дигиталне трансформације друштва, истиче Камишалић Латифић.

Проблем ниске заступљености жена у СТЕМ сектору је присутан чак и у најразвијеним земљама свијета. Обзиром да је Словенија испред БиХ у суочавању са овим проблемом Аида је за наш портал говорила о праксама које су се показале најбољом мотивацијом за ангажман жена у СТЕМ сектору које би евентуално могли примијенити у БиХ.

– Статистика каже како се на СТЕМ студије у Европи уписује четвртина дјевојака, док је у Словенији та статистика чак и нешто боља, јер смо заступљене негдје у трећини. У Словенији има више иницијатива које се интензивно баве питањем присутности жена у инжењерским водама. Из године у годину се показује да на тржиште рада успијемо довести премали број инжењера. Не можемо рећи да имамо премали број уписаних студената на наше факултете, дапаче, важимо за један од највећих факултета по броју уписаних студената, али и даље имамо мали процент дјевојака које се одлучују за СТЕМ позиве. Значи, можемо говорити о неискориштеном потенцијалу међу женском популацијом. Истраживања показују да се дјевојке не одлучују за студиј технике, јер немају узора у својој непосредној околини и у друштву. Зато су се појавиле бројне иницијативе, које помажу управо у томе да младим дјевојкама укажу на узоре и представе инжењерке које су изузетно успјешне у свом послу. Тако је настала и иницијатива „Инжењерка године“, која има циљ да сваке године јавно представи 10 инжењерки, које покривају разна инжењерска подручја, изнесе њихове приче и на тај начин приближи младим дјевојкама различите инжењерске позиве, наглашава Аида Камишалић Латифић за крај интервјуа.

Пише: Диаспора Инвест