У БиХ, Хрватску и Србију стижу рекордни новчани износи из дијаспоре. Али колико су мигранти данас везани за своју домовину? Колико су политички ангажовани, желе ли се вратити или све остаје на нивоу осјећаја носталгије?

„Многи од нас често размишљају о томе да се једног дана врате”, говори Аднан Берберовић, Херцеговац који 25 година живи у Шведској. “Већина људи тај дан дочека тек када оде у пензију. Али, је ли заиста вриједно чекати да остарите, како бисте остварили свој сан?”, пита се он.

Берберовић је један од оних који не желе чекати и као сувласник фирме СЕЕБА која се бави пословним консалтингом у Штокхолму, отворио је недавно подружницу у Сарајеву. Није се вратио у БиХ, али не значи да у будућности неће. Али отварање фирме на бх. тржишту мотивисало је његове двије сараднице да се преселе у Сарајево и да тамо воде послове: “Ријеч је о двије сестре које су босанског поријекла, а рођене су у Шведској”, поносно говори Берберовић.

Дознаке из дијаспоре су важан ослонац привреде у земљама поријекла исељеника

Иако је БиХ прошле године постала богатија за једну компанију и два радна мјеста, према недавном истраживању Агенције за статистику БиХ, та држава је исте 2018. године, постала сиромашнија за 250 хиљада радно способних грађана у односу на 2008. годину. Ван граница БиХ, према подацима Министарства за људска права и избјеглице, данас живи око 1,7 милиона грађана, али се процјењује да је број ипак већи и заокружује се на 2 милиона. Унутар граница БиХ, према статистикама посљедњег пописа становништва из 2013. године, живи 3.5 милиона становника. Разлика је дакле сваке године све мања. Али, има и добрих вијести.

Ангажман из дијаспоре

У иностранству постоје бројне иницијативе и пројекти које покрећу бх. грађане с циљем доприноса и развоја њихове домовине. Емир С. који у Бечу живи 14 година, испричао нам је своју причу:

„Моји пријатељи и ја смо хтјели на неки начин допрининијети развоју БиХ и закључили смо да је најбоље инвестирати у младе и у образовање”, објашњава он и додаје да су тако настале двије иницијативе: „Прва иницијатива је фонд за стипендирање студената Универзитета Тузла, а друга је подршка кабинету информатике моје бивше средње школе, Гимназије ‚Меша Селимовић‘. Купили смо потребне сетове микро-контролора уз чију помоћ ученици могу практично учити програмирање”.

У сарадњи с невладином организацијом Фондација Тузланске заједнице, Емир и још двадесетак особа, стипендирали су пет студената који ће ове године примати по 150 КМ мјесечно. Фонд носи име „Прометеј”, промовише секуларизам и антифашизам, а од стипендиста заузврат тражи активизам у локалној заједници, објашњава Емир.

Осим тога, он с пријатељима учествује и у куповини и слању новогодишњих пакетића за сиромашну дјецу у БиХ. „Беч није тако далеко и штета је да не искористимо прилику и помогнемо колико можемо”, говори даље Емир, који јавности није хтио открити своје презиме. То објашњава сљедећим ријечима: „У томе нисам једини и сматрам да се оваква врста ангажмана не би смјела користити за властиту промоцију. Овдје има читава група људи која редовно помаже, али никад не причају о томе и мислим да је то тако и правилно. Сватко ко воли своју земљу покушава јој на најбољи начин помоћи и то видим као нешто што се само по себи подразумијева”.

Емир је прошле године први пут из Беча гласао на општим изборима у БиХ. „Дијаспора треба гласати. Друштво је доље заробљено и они који живе вани видјели су како функционира нормална демократска држава и могу можда боље разлучити прогресивне од деструктивних политичких опција”, објашњава Емир који сваке године у БиХ проведе три до четири седмице.

На питање да ли би се вратио у БиХ, Емир одговара: „Не бих искључио ту опцију. Да постоји здрава политичка атмосфера,  да се цијене знање и рад, ја бих се одмах сутра вратио. Радио бих и за мање новца. Али реално, сада не изгледа као да ће тако ускоро бити”, додаје он.

“Једина веза пријатељи и чланови обитељи”

Емир Хаџимујагић и Селма Муратовић живе у Баварској, али сваке године посјећују Хрватску и БиХ. Политичка ситуација их превише не занима…

Међутим, нису баш сви тако политички ангажовани и повезани са земљом у којој су рођени. Код неких то ипак остаје на нивоу носталгије и лијепог осјећаја, те одмора. Емир Хаџимујагић рођен је у БиХ, али већину свог живота провео је у Хрватској и посједује хрватску путовницу. Данас живи у Минхену, и не види смисао политичког или било каквог другог ангажирања ни у једној, нити у другој земљи.

„Емотивно сам јако везан и за Хрватску и БиХ. Али не гласам нити се ангажујем у било каквом смислу. Једина веза су пријатељи и чланови породице који су тамо остали” говори он за ДВ.

Емир ипак сваке године посјећује Сарајево и Загреб са својом дјевојком, а одмор проводе и на хрватској обали, јер како каже, на обје локације се лијепо осјећају. Родитељи његове дјевојке, Селме Муратовић, у Њемачку су стигли 60-их година, и она је рођена у Њемачкој. Ни њу, као ни Емира не занима политичка ситуација на Балкану.

Новац који у Србију, БиХ и Хрватску пристиже из иностранства није занемарив: Према посљедњим службеним подацима Централне банке БиХ, у 2017. години износ новчаних дознака из дијаспоре износио је 2,61 милијарди КМ. У Хрватску су гастарбајтери исте године послали 2,12 милијарди еура, док српска Народна банка има најновије податке – на основу новчаних дознака на адресе грађана Србије је 2018. стигло 3,1 милијарди еура.

У све три земље се ради о рекордним износима, а процјењује се да су дупло већи новчани износи који извана стижу неформалним путем.

Аднан Берберовић с почетка приче наводи да је фирма “Рестарт” из Сарајева, која му је процедурално помогла да отвори подружницу у Сарајеву, а у чијем је он управном одбору, прошле године регистровала 10 нових компанија у БиХ. Сматра да мигранти из бивших земаља Југославије не смију одустати од својих домовина:

“Много је проблема у земљама Балкана који могу демотивисати наше људе да се ангажирају. Али, они ипак могу искористити најбоље из оба свијета – и с Балкана и са Запада – и тако помоћи земљама из којих долазе да брже и лакше прођу трансформацију до стабилне економије. Јер, данас је цијели свијет мобилан и дигиталан и ускоро ћете моћи остварити приход гдје год да живите, па зашто онда да се не живи на Балкану? Ту можете бити само добитник”, закључује он.

 

Извор: Дојче Веле