Сестре Наида и Неира Чаушевић рођене су деведесетих година у близини Штокхолма, на шведским факултетима су завршиле маркетинг, односно информатику. Прије пола године оставиле су свој дом, породицу и друштво у Шведској како би се преселиле у Сарајево.

Са сестрама Чаушевић, о њиховој одлуци да се преселе у Сарајево и младој босанскохерцеговачкој дијаспори разговарали смо у Сектору за исељеништво.

„Прошле године сам завршила факултет и одмах почела тражити посао у Шведској. Врло брзо сам схватила да је тешко ући на то тржиште рада. Када сам пронашла оглас за посао у шведској консултантској фирми SEEBA која има канцеларију у Сарајеву, заинтересовала сам се и аплицирала. Сматрам да је селидба у Сарајеву најбоља одлука коју сам донијела до сада, учим доста и заиста сам срећна због тога.“, казала нам је Наида.

Слична је и Неирина одлука да са сестром шведски дом замијени сарајевским.

„У јуну ове године сам завршила информатику на KTH Royal Institute of Technology. Како сам прошлог љета радила у шведској ИТ компанији Софтхaус у Сарајеву, гдје ми се много свидио начин рада и колеге, лако сам одлучила да опет успоставим контакт са њима. Много ми је драго да сам донијела одлуку да дођем да радим и живим у Сарајеву“, казала је Неира.

Ове двије дјевојке својим примјером негирају све чешће пласиране приче да се у Босни и Херцеговини мало тога може да научи. Обје су сагласне да је њихова одлука да се преселе у Сарајево корак напријед.

„Када смо се преселиле у Сарајево, људи су били изненађени како је неко из Шведске одлучио да дође да ради и живи овдје. Људи су сматрали да је корак назад што смо се преселиле, али је нама корак напријед из више разлога. Први пут у животу нисмо далеко од наше културе, нашег језика и топлине нашег народа, што нам  много недостаје у Шведској. Срећне смо што то можемо да комбинујемо  са развојем наших професија и трудимо се да искористимо знање које смо стекле у Шведској како би биле дио развоја Босне и Херцеовине”, казале су нам Наида и Неира Чаушевић.

Чланице су APU Youth мреже у Шведској, која је, како кажу, мост између Шведске и Босне и Херцеговине, те у којој има пуно снаге и воље за урадити нешто корисно за Босну и Херцеговину.

Жао им је што из Босне и Херцеговине „не излазе“ позитивне приче јер их има. Надају се да ће у будућности дијаспора препознати знање младих и могућности у Босни и Херцеговини како би се охрабрили да искористе прилике на тржишту рада, као што су то и њихови послодавци урадили. Жеља им је да млади из дијаспоре на било који начин наставе да граде мостове према Босни и Херцеговини.

„Једна позната изрека говори да требамо да будемо промјена коју желимо да видимо, значи да сви можемо да будемо дио позитивне приче, само је до нас да учинимо тај корак напријед“, порука је сестара Чаушевић.