Кисељачанин Перо Цетина Дадић недавно је прославио свој 53. рођендан

Врхунски сликар свој животни пут морао је наставити негдје другдје, но никад није заборавио свој родни крај. Напротив, управо га родни крај испирира, и заљубљеност у исти резултира врхунским сликарским остварењима.

Цетина Дадић је био и члан Хрватског културног друштва “Напредак“. Био је судионик бројних великих изложби у Босни и Херцеговини (Кисељак, Фојница, Високо, Сарајево, Бијељина), али и у Хрватској (Запрешић), Аустрији (Ст Поелтен) и у многим другим градовима.

Споменут ћемо само неке самосталне изложбе: Кисељак 1989 и 1999; Бијељина 1988 и 1989; Бања Лука 1990; Дервента 1990; Беч 1996. и Ливно 1998.

Добитник је прве награде у категорији уља на платну и свеукупни побједник ликовних сусрета омладине БиХ 1989.

Тренутно живи и ствара у Бечу. Није случајност, јер је ријеч о граду који воли и цијени умјетност. Показало се то кроз повијест, а показује се и сада.

“Инспирација за сликање имам пуно више него времена. Моји пријатељи ме обасипају фотографијам које би могле послужити као предложак за рад, иако најчешће радим по сјећању. Мотиви су углавном успомене на предјеле које сам негдје видио (импресија из наших крајева)“, започиње наш разговор овај маестра киста.

Када су у питању технике, Дадић одговара: „Радим у акрилу, акварелу и оловци мада је уље на платну непревазиђена и прва техника коју сам испробао. Најчешће сликам ноћу… некад и цијелу ноћ, и то је за мене идеално вријеме потпуне посвећености оном што радим“.

Наравно, разговор није могао проћи без питања о огњишту. Перо с пуно сјете одговара: „Због обавеза везаних за мој посао и животног ритма, родни крај посјећујем једном до два пута годишње и, ако се нађе времена, направим понеки цртеж и фотографију која ће ми помоћи да то касније пренесем на платно. Из БиХ сам отишао почетком деведесетих и већ 30 година живим у Бечу“.

„Осим неколико изложби и сурадње са неколико галерија, нисам ништа озбиљније направио овдје. Купци мојих слика и организатори изложби ми се јављају са подручја бивше Југославије, мада је доста слика нашло свој дом у САД –у, Канади, Јапану, Великој Британији, Њемачкој и тд. Мислим да сам био сретнији док сам живио у БиХ (то се види и по избору мотива које сликам)“…

Наравно, пандемија је утјецала и на сликарство. Иако је било више времена за стварање и само умјетност, но иста је ограничила или потпуно обуставила изложбе и културне приредбе. У времену коронавируса у Перином атељеу настале су стотине врхунских дјела, који маме уздахе свима који их виде, без обзира је ли ријеч о стручњацима за умјетност, интересантима или лаицима.

„У доба пандемије сам насликао преко стотину слика јер је било више времена за рад због ограничења кретања, али са друге стране неколико изложби, које су биле планиране у том периоду су отказане. Моја обитељ има пуно разумјевања за мој рад и велика су подршка. Моја дјеца посједују креативан дух и воле ликовну умјетност, вјерујем и да имају талент који ће се једног дана пробудити“, закључује наш кратки разговор кисељечки умјетник.

У наставку можете погледати неколико ремек – дјела. Ове и сличне могу красити и ваш зид. За све информације можете се јавити аутору на фацебоок профил  Перо Цетина Дадиц, или на маил cetina.dadic@gmail.com.

 

 

Преузето: АРТИнфо.ба