Издавачка кућа „Босанска ријеч“ из њемачког града Вупертала постоји већ 26 година, а води је познати и признати пјесник Шимо Ешић.

Овај разговор са Шимом започели смо питањем да ли се данас уопште исплате штампати књиге?

-Да нема љубави којом се то ради, човјек би одмах могао да батали тај посао. То је заиста једна од најтежих дјелатности, али само ако се живи од књиге, али ако се живи за књигу онда је све много лакше. Оно што не можеш да књигом добијеш у бизнису, онда књигом добијеш духовно, па се онда све то мало поравна“.

„Босанска ријеч је и у Њемачкој, али и у БиХ. Да ли дијаспора чита књиге?

 -Овај нови вал наших људи који је дошао у Њемачку, то су људи који су навикли да читају књиге. Ја се с тога надам да ће бити као у вријеме деведесетих година када је практично цијели један народ исељен у Европу, а у Њемачкој их је било 350.000, мислим Босанаца и Херцеговаца. Тада и у то вријеме књига је била насушна потреба. Ја сам тада и због тога основао моју издавачку кућу, кренуо сам са продавањем књига. Успјели смо наговорити или боље рећи привољети њемачке библиотеке да на одјелима стране литературе гдје су стајала књижевна издања Енгелске, Француске, Италије, Шпаније, ставе један одјел гдје ће писати књижевна издања БиХ. Након тога је 200 библиотека то исто урадило широм Европе. Тиме се стварно поносим, не само ја, већ и други који су радили на томе. Сада те библиотеке сваке године само обнављају издања. Не купују их много јер наши људи не иду у библиотеке да читају, али битно је да се то дешава.

Већ трећу годину за редом БиХ се више не појављује на Свјетском сајму књиге у Франкфурту?

-То је једна велика туга. А, разлог је у неслози бх. издавача. Удружење издавача и књижара БиХ, које је постојало, а које и сада постоји али само на папиру и покушава се борити за књигу у свијету, покидано је оснивањем једног новог удружења издавача, а у којем се налази само пар њих. Они су као хтјели да то преузму и да као боље то ураде, а њихов се резулат ево види у посљедње три године. Нема нас никако и нигдје.

Шта тренутно нуди „Босанска ријеч на тржишту књига?

 -Ради се о једној изузетно важној књизи, а која је важна за нас, за БиХ,а зове се „Босна у Европским енциклопедијама“ или „Кривотворење хисторијске логике“. Њен аутор Нурија Делић је више од десет година истраживао у библиотеци „Упсала“ код Штокхолма, а у којој је радио. Током његовог рада он је дошао на идеју да истражује Европске енциклопедије, па је дошао на идеју да напише књигу како је Босна представљена у тим енциклопедијама. Истраживао је од прве енциклопедије из 16. вијека па до данашњих дана. Невјероватно је колико је кривог представљања Босне било, а аутор књиге тврди, да све то није било случајно. Нису то била случајна витоперења истине, јер је ријеч о врхунским познаваоцима историјске вриједности. Босни је то чињено намјерно, смишљено и врло организовано. Због тога се према свим тим чињеницама и дан данас рефлектира однос Европе према БиХ. То је врло интересантна књига и из ње би могли нешто научити.

Колико још дуго намјеравате да идете са „Босанском ријечи“ и да ли сте се за свих ових 26 година обогатили на основу књиге?

 -Питање би било смијешно да је није погодило у сами центар. Ја сам богат човјек, јер сам објавио са овом мојом издавачком кућом скоро 1000 наслова. То је значи око 600 аутора, а од њих барем 50 су моји прави пријатељи. Па, могу рећи да сам заиста богат човјек.

Бато Шишић

Преузето: Експанзија.цом