У оквиру активности на преносу знања из исељеништва у БиХ пројекта “Дијаспора за развој”,  који је пројекат Министарства за људска права и избјеглице БиХ и Владе Швицарске, у партнерству са УНДП БиХ и ИОМ БиХ, еминентни стручњак с међународном репутацијом проф. др. Суад Јакирлић је одржао циклус онлајн предавања студентима Машинског факултета Универзитета у Сарајеву.

Представници Министарства за људска права и избјеглице БиХ су са проф. Јакирлићем направили интервју који вам доносимо у наставку:

Проф. др. инг. хабил. Суад Јакирлић је рођен у Сарајеву у мају 1960. године, а након завршене основне школе ‘’Јован Јовановић – Змај’’ и машинске техничке школе се уписао на студиј машинства који је завршио с дипломским испитом у марту 1983. године. Након одбране дипломског рада у четвртак 17. марта већ у понедељак почео је официјелно радити као стручни сарадник на факултетском Инстититу за процесну технику, енергетику и технику средине (ИПЕС). Годину дана касније је изабран и за асистента на предмету Механика флуида код академика проф. Кемала Хањалића, који је истовремено био и директор ИПЕС-а. Као стипендиста њемачког Министарства за образовање и истраживање (BMBF) 01.03.1991. је отишао у Ерланген на Фридрих-Алеxандер Универзитет, гдје је на катедри за механику флуида професора др. Франц Дурста докторирао у области „Reynolds stress modelling of complex turbulent flows“ са најбољом оцјеном „summa cum laude“. То је практично био наставак активности коју је тематски започео још у оквиру магистарског рада под менторством професора Хањалића.  Ментор на докторату му је, осим професора Хањалића који је у то вријеме био професор на „Delft University of Technology“, био и проф. Kамерун Тропеа са Универзитета у Ерлангену. Проф. Тропеа је у међувремену прешао на Технички Универзитет у Дармстадту и понудио му мјесто шефа групе за „Modelling and Simulation of Turbulent Flows“. Тако је од октобра 1997. па до данас у Дармстадту.

Након успјешно одбрањене хабилитације у марту 2004. је и сам ушао у наставничку хијерархију као тзв. „Privatdozent“, коначно, у јулу 2010. је изабран за ванредног професора („außerplanmäßiger“Professor), а од априла 2013. и за академског директора. Везу и сарадњу са Машинским факултетом у Сарајеву није никада прекидао. Више година је био активан у менторству дипломских и магистарских радова па и у настави на тадашњем постдипломског студију, а након избора за ванредног професора у новембру 2004. и редовног професора у јулу 2014. повремено и у настави редовног студија. У Дармстадту је до сада, под његовим директним менторством, докторирало 25 студената а тренутно има 6 студената који раде на докторским дисертацијама. Од рада у гремијима треба истаћи његову “reviewing activity” као “panel chair” у „European Research Council” као и позицију “Editor-in-Chief” у “International Journal of Heat and Fluid Flow” (Elsevier Science Publisher)”.

Обзиром да је проф. Јакирлић у младости био и музичар, на питање да ли некада жали што је успјешну каријеру у групи Валентино замијенио универзитетском каријером, професор је одговорио: “Ја се радо представљам као један од „оснивача“ групе Валентино, заједно са „принципал” оснивачем Зијом Ризванбеговићем и мојим драгим пријатељем Емиром Чолаковићем – Емчиком. Наш рад је крунисан првом плочом „ВалентиНо 1“ издатом од загребачке дискографске куће Сузy. Слиједиле су двије плоче „ВалентиНо2“ и “ВалентиНо 3” издате од сарајевског Дискотона. Укупан тираж је износио скоро 400.000 носача звука. У мојој петогодишњој активности смо имали велики број концерата широм цијеле Југославије укључујући и највеће градове. Да наведем само податак да су 10 пјесама, од укупно 27, били хитови број један у разним новинским, телевизијским и радијским топ листама. Нпр., пјесма “Волим те још” са прве плоче је била пуна три мјесеца хит број један у београдској ТВ емисији „Хит месеца“. Дакле, група Валентино је била изузетно популарна и наше пјесме радо слушане. И дан данас се врте на свим радио станицама. Ја нисам никад престајао радити на факултету, али сам мјесецима морао узимати неплаћено одсуство да бих све то одрадио. Одговорни на факултету, првенствено проф. Хањалић, су ми то толерисали, на чему сам им увијек био захвалан. Наша популарност нажалост није била, да се технички изразим, у адекватној корелацији са материјалном надокнадом. Ја сам од октобра 1984. био ожењен, рођењем сина Јасенка желио сам да постанем и прави породични човјек. С обзиром да је моје често одсуство онемогућавало нормалан породични живот, моја академска, као и спортска каријера – као стонотенисер сарајевских клубова Жељезничар и Босна сам годинама играо у Другој и Првој југословенској лиги – у том периоду значајно су стагнирале, а поврх свега материјални пјевачки успјех изостао, морао сам се одлучити и донијети одлуке које су биле прихватљиве за моју породицу и дефинитивно промијенити начин живота.

Крајем љета 1987. године сам коначно одлучио да музици, као активни учесник, окренем леђа. То је била разумна и очито, с обзиром на све што се након тога издешавало, једина исправна одлука. За престанком музичке каријере дефинитивно не жалим, али се радо сјетим тих година младости, публике, концерата, лијепих сусрета и доживљаја. Тај осјећај док стојиш на бини је нешто посебно. Сад моје унуке слушају те исте пјесме и сви радо спомињемо та времена. С бившим члановима групе – Никша Братош у Загребу, Адемир Волић Куфи у Лондону, Зијо у Београду/Сарајеву – сам с обзиром на раздаљину и различите животне путеве у адекватном контакту, нисмо се изгубили из вида. У најприснијем контакту сам био с Емчиком чији сам вјенчани кум. Он нам је нажалост преминуо у децембру 2015. Године. Увијек је сањарио о томе да стари Валентино засвира и одради пар концерата.”

Проф. Јакирлић о преноса знања стручњака из дијаспоре у БиХ каже: „Као што сам у свом представљању навео, контакт са Универзитетом у Сарајеву нисам никада прекидао. Било је пуно активности на сарадњи још за вријеме мог докторантског периода из Ерлангена. Навешћу неке од њих: у оквиру једног великог пројекта који је шеф катедре за Механику флуида у Ерлангену проф. Дурст иницирао, па обезбиједио и средства њемачког Министарства за образовање, одржано је шест Њемачко-босанскохерцеговачких љетних академија. Након прве академије одржане у Сарајеву у љето 1997. године, услиједиле су академије у градовима на Јадрану. Затим, на Универзитету у Дармстадту сам координирао програм „Сур Плаце“ инициран од њемачке Службе за академску размјену (DAAD). Циљ програма је био студентима из Босне и Херцеговине омогућити једногодишњи рад на теми за завршни дипломски рад, у оквиру којег су предвиђена три мјесеца боравка у Дармстадту као и деветомјесечно стипендирање у Босни и Херцеговини. Укупно је 27 студената дипломаца успјешно одрадило завршне радове, тематски дефинисане од стране професора у Дармстадту, а у сагласности са босанскохерцеговачким колегама. У оквиру овог програма боравило је и девет доктораната на релевантним катедрама у Дармстадту: катедрама Машинског факултета, Електротехничког факултета, Факултета за физику, Факултета за правне и економске науке, па чак и Факултета за зоологију. Највећи број студената је био са Универзитета у Сарајеву, али смо имали и студенте са Универзитета у Зеници и Тузли. Добар дио њих је остао у академији и данас су наставници на сва три споменута универзитета. У оквиру програма су реализиране и многобројне посјете професора из Босне и Херцеговине Дармстадту а у неколико наврата су и професори из Дармстадта посјетили Сарајево и Зеницу и учествовали на тамошњим дипломским испитима. Кроз активност у оквиру „Sur Place“ програма је обезбијеђено око 130.000 еура тј. несто преко 250.000 КМ. DAAD је након седам година, нажалост престао са овим програмом подршке“ каже проф. Јакирлић.

На питање како оцјењује наш програм преноса знања из дијаспоре у БиХ професор је одговорио: „Програм свакако заслужује велику похвалу. Пренос знања је овдје управо кључни детаљ. С овим предавањима је садржај регуларне наставе додатно обогаћен. Студенти се на овај начин могу упознати са темама чија им основа у принципу не би требала бити непозната, али се ради о максимално актуелном методолошком развоју и његовој реализацији уз илустрације примјене на конфигурацијама које нас непосредно свакодневно окружују, али су на неки начин невидљиве. У мом конкретном случају се између осталог радило и о реалној,  примјеном нумеричиких метода детаљно ријешеној слици струјања крви у артеријском проширењу. При томе смо имали и референтне податке за директну упоредбу резултата који су добијени мјерењима непосредно у људском организму. Студентима се кроз овај програм пружа и могућност даље комуникације са предавачима у смислу проширења или прецизирања тематског садржаја при дефинисању могућих тема за завршне радове што је слично претходно споменутој процедури у оквиру „Sur Place“ програма. Ја се лично надам да смо успјели код студената побудити интерес и знатижељу и да у томе виде велику корист од ове сaрадње. Такође се надам, да ће се ова активност наставити.“