Од избјеглице до борца за избјеглице – ово је животна прича Босанке која посљедњих 30 година помаже особама са избјегличким искуством у Аустралији

Босанци и Херцеговци у Аустралији, домовини али и широм свијета могу бити поносни – новоизабрана лидерка Савјета за избјеглице Аустралије постала је Јасмина Бајрактаревић-Хејвард поријеклом из Босне и Херцеговине.

ТРОСТРУКА РАДОСТ

Јасмина је прије 30 година дошла у Аустралију као избјеглица из БиХ, а у посљедњих 40 година колико аустралски Савјет за избјеглице постоји, по први пут је на челу те организације особа са проживљеним избјегличким искуством, по први пут је то жена и први пут је то Босанка.

У интервјуу за СБС радио открива да је изразито почашћена и поносна на овај успјех, али и захвална људима који су је подржавали и од којих је пуно научила откако живи у Аустралији, као и организацији у којој тренутно ради.

– Осјетим велику одговорност и размишљам о томе шта ће та одговорност мени да значи током сљедеће године, кад узмем у обзир своје породичне обавезе и посао. Али, без обзира на то, страшно ми је драго што сам прва Босанка на тој позицији не само ради мене, него и ради наше заједнице, каже Бајрактаревић-Хејвард која је шест мјесеци по доласку у Аустралију добила посао у Служби за третман и рехабилитацију преживјелих од тортуре и трауме (СТАРТТС) у Новом Јужном Велсу. Шест година је радила као савјетница и социјални радник за људе са нашег говорног подручја. Послије тога била је вођа програма који је помагао Албанцима са Косова, а потом је почела радити на позицији социјалног радника и координатора друштвених услуга.

С обзиром да је сада на челу врховног тијела за избјеглице у Аустралији, своје избјегличко искуство сматра великом предношћу.

– Видјела сам то код људи којима сам помогла, али и код саме себе – избјегличко искуство нас чини сналажљивијима, јачим, способнијим, више мотивисаним да постигнемо нешто у животу. Након што човјек изгуби све у животу и треба поново да гради нови живот, постоји мотивација која нас тјера да радимо и да будемо најбољи у томе што радимо.

НАЈБОЉА НА СВИЈЕТУ?

То је једна од ствари које људи са избјегличким поријеклом могу да допринесу организацијама као што је Refugee Council. А осим тога, није то наше избјегличко искуство оно што нас дефинише као личности – то су наше способности, образовање, култура коју доносимо у Аустралију; знање, радно и животно искуство које није дефинисано само искуством избјеглиштва, изјавила је Јасмина за СБС Радио и открила свој циљ: да шира аустралијска заједница схвати да избјеглице јесу биле жртве, али су преживјели, донијели пуно тога у Аустралији и допринијели Аустралији. Стечено искуство избјеглице могу да искористе како би допринијели стварању нових програма, рјешењу проблема, на начин на који они који немају избјегличко искуство не могу.

Људи са различитих говорних подручја, са различитим животним искуствима, вјера, нација – ствари су у које се ова успјешна Босанка заљубила при доласку у Аустралију. Међутим, носталгију за домовином никада није престала осјећати.

И Јасмина, као и већина Босанаца и Херцеговаца у Аустралији, ову државу сматра најбољом на свијету. Међутим, бројне друге избјеглице не дијеле исто мишљење.

– То зависи од тога како дођете у Аустралију – ми смо имали визе за стални боравак, па је и мени ова земља била најбоља земља на свијету. Али људи који дођу у Аустралију и траже политички азил, они који нису добили сталну визу, који су на привременим визама, који не могу своју породицу да доведу у Аустралију, који не могу да остваре разна права укључујући запошљавање и студирање, за њих Аустралија није најбоља земља на свијету. Нажалост, имамо двоструки начин рада са избјеглицама, истиче Бајрактаревић-Хејвард и прави паралелу са тренутачном ситуацијом у Афганистану:

“Број мјеста за људе који долазе из Афганистана би се требао повећати. Велики је број оних који још увијек чекају сталну визу, а без ње не могу довести породицу. Неки од њих су јако преплашени за своје жене, мајке, дјецу, очеве… Бол коју сада осјећају Афганистанци, Босанци и Херцеговци сигурно разумију. Тим људима треба дати сталну визу како би им се породице могле придружити.”

Снага и разумијевање живота и свијета коју људи са ранама избјеглиштва имају, они који су рођени у Аустралији немају. Управо се у томе крије циљ Јасмининог мандата у аустралском Вијећу за избјеглице.

НОТХИНГ АБОУТ УС WИТХОУТ УС

– Потрудит ћу се да људи са избјегличким искуством имају утицај на све одлуке које Влада доноси, а које се тичу њих. “Nothing about us without us” – ништа о нама без нас. Мени је то једна од најважнијих агенди/циљева. Ја јесам прва, али нећу да будем једина која је на овој позицији, желим да се подигне број људи са избјегличким искуством у комитету Савјета за избјеглице, изјавила је Јасмина, а нашим грађанима је послала сљедећу поруку:

“Тиме што смо преживјели избјегличко искуство, имамо снагу и разумијевање живота који нам дају способност да се носимо са пуно ствари које живот пред нас постави. Наставите како можете, останите позитивни, нађите пријатеље – сада када смо на другој страни пандемије. Уживајте у свом животу, прихватите своју снагу и способност да се носите са свим што вас снађе.”

Преузето: МојаБиХ